Logistički bum u Čačku ima problem: radna snaga koja bi trebalo da ga vodi ovde ne postoji

Čačak se nalazi na čvorištu koje većina tereta koji prolazi kroz centralnu Srbiju ne može da zaobiđe. Koridor E-763 koji povezuje Beograd sa jadranskom obalom prolazi direktno kroz grad. Dnevni saobraćaj teških teretnih vozila u proseku iznosi 4.200 kretanja, a tokom meseci žetve raste iznad 5.800. Veleprodaja učestvuje sa 18,7% u lokalnom BDP-u, što je za polovinu više od nacionalnog proseka. Po svim infrastrukturnim pokazateljima, ovo je logistički hab koji funkcioniše.

Po svim pokazateljima talenata, to je logistički hab koji usporava. Odnos otvorenih pozicija i prijavljenih kandidata za sertifikovane HGV vozače u Moravičkom okrugu iznosi 4,2 prema 1. Menadžere skladišta sa savremenom ekspertizom u WMS sistemima lokalno tržište opisuje kao „potpuno nedostupne". Stopa nezaposlenosti u okrugu iznosi 12,4%, znatno iznad nacionalnog proseka od 9,1%, a ipak poslodavci prijavljuju da popunjavanje ključnih pozicija traje duže od 100 dana. Višak radnika i nedostatak kvalifikovanih stručnjaka dešavaju se istovremeno, u istom okrugu, i nijedno ne rešava drugo.

Ono što sledi jeste analiza sa terena o tome zašto logistički sektor u Čačku prerasta u ograničenje iz kojeg ne može da se izvuče samom regrutacijom, šta infrastrukturni projekti i regulatorne promene u 2026. znače za lidere zapošljavanja koji posluju ovde i šta organizacije koje se takmiče za oskudne stručnjake za lanac snabdevanja i transport u centralnoj Srbiji moraju da razumeju pre nego što povuku sledeći potez.

Koridor koji koncentriše tražnju, ali ne i talente

Završetak deonice E-763 Požega–Boljare krajem 2023. pretvorio je Čačak iz regionalne tranzitne tačke u primarni tranzitni čvor za teret ka Jadranu koji dolazi iz Bugarske, Rumunije i Turske. Obim saobraćaja kroz koridor porastao je za 14% između 2022. i 2024, prema brojanju saobraćaja Javnog preduzeća Putevi Srbije. Taj rast nije usporio. proizvodnja sada je praktično učvršćena i geografijom i infrastrukturnim ulaganjima.

U okviru okruga posluje približno 180 do 220 aktivnih preduzeća u transportu i skladištenju. Ona direktno zapošljavaju oko 4.800 ljudi u transportu, skladištenju i veleprodajnoj logistici, uz još 1.200 u pratećim uslugama poput održavanja vozila i pakovanja. Ta radna snaga od 6.000 ljudi predstavlja više od 14% formalne zaposlenosti privatnog sektora na tom području. Ovo nije sporedni sektor. Uz proizvodnju, on je ekonomska okosnica grada.

Ipak, koncentracija potražnje za teretnim uslugama nije stvorila odgovarajuću koncentraciju kvalifikovanih stručnjaka. Beograd, 140 kilometara severnije, nudi menadžerima skladišta osnovne plate veće za 35 do 45%. Nudi profesionalcima za lanac snabdevanja pristup kompanijama poput DHL Supply Chain, Kuehne+Nagel, DB Schenker, kao i sedištima multinacionalnih FMCG kompanija sa realnim vertikalnim karijernim napredovanjem. Kragujevac, 80 kilometara severoistočno, privlači stručnjake za upravljanje voznim parkom ka Stellantis parku dobavljača uz plate veće za 10 do 15% za pozicije u automobilskoj logistici. Za senior rukovodioce koji se približavaju direktorskom nivou, privlačnost ide i dalje — Sofija i Bukurešt nude pakete iskazane u evrima koji su 60 do 80% viši od onoga što Čačak može da ponudi, uz prava mobilnosti radne snage u EU.

Rezultat je koridor koji usmerava teret kroz Čačak, a talente izvan njega.

Neusklađenost veština skrivena u podacima o nezaposlenosti

Najrečitiji podatak na tržištu rada Moravičkog okruga nije stopa nezaposlenosti od 12,4%. To je struktura ljudi koje taj broj predstavlja. Dostupna radna snaga u okrugu pretežno je niskokvalifikovana i potiče iz ugašenih tekstilnih i mašinskih pogona koji su nekada definisali lokalnu ekonomiju. To nisu radnici kojima je potreban samo jedan program prekvalifikacije da bi upravljali SAP Extended Warehouse Management sistemom ili vodili flotu od 120 teških teretnih vozila putem telematskih platformi.

Radna snaga oblikovana industrijama koje više ne postoje

Pokazatelji neusklađenosti veština Nacionalne službe za zapošljavanje potvrđuju ono što poslodavci već znaju. Jaz između onoga što logističkom sektoru treba i onoga što dostupan bazen radne snage nudi nije cikličan. On je duboko ukorenjen. Operateri u skladištu na početnom nivou i vozači na domaćim rutama i dalje su dostupni kroz aktivno tržište rada, uz razumnu stopu odgovora na oglase na portalima za posao. Ali onog trenutka kada pozicija zahteva CE kategoriju sa ADR sertifikatom za opasnu robu, kompetencije za digitalni tahograf ili iskustvo u administraciji WMS sistema, aktivno tržište kandidata se prazni.

Sertifikovani ADR vozači u regionu imaju prosečan staž od 4,2 godine i menjaju poslove putem preporuka ili mreža fleet manager-a, a ne putem prijava na oglase. Otvorene pozicije za vozače na međunarodnim rutama ostaju nepopunjene prosečno 110 do 140 dana uprkos platnim premijama od 15 do 20% iznad standardnih zarada. Ovo nije tržište na kojem objavite oglas i čekate rezultate.

Menadžerski nivo predstavlja najizraženije ograničenje

Na menadžerskom i izvršnom nivou neusklađenost je još ozbiljnija. Poslodavci koji traže menadžere skladišta sa iskustvom u SAP EWM ili Manhattan Associates WMS suočavaju se sa onim što su kompanije za regrutaciju opisale kao potpunu nedostupnost u samom Čačku. Popunjavanje ovih pozicija tipično zahteva identifikovanje i pristupanje pasivnim kandidatimacom/sr/article-hidden-80-passive-talent) zaposlenim u 3PL kompanijama sa sedištem u Beogradu, a zatim njihovo uveravanje da se presele ili putuju uz platne premije od 25 do 35% i dodatke za rad na daljinu za funkcije planiranja.

Direktori lanca snabdevanja i rukovodioci na VP nivou u 85 do 90% slučajeva su pasivno zaposleni. Zadržavaju ih kompanije poput Milšpedovog sedišta u Beogradu ili Hellmann Worldwide Logistics. Oni ne odgovaraju na oglase za posao. Njihova regrutacija u potpunosti zavisi od direktnog hedhantinga i pretrage zasnovane na odnosima. Za kompanije u Čačku koje nemaju pristup ovim metodama, seniorske liderske pozicije koje određuju da li će logistička operacija rasti ili stagnirati praktično su nedostižne kroz konvencionalno zapošljavanje.

Visoka nezaposlenost u okrugu nije dokaz da bi zapošljavanje trebalo da bude lako. To je dokaz da se tržište rada podelilo na dve odvojene populacije: jednu sa premalo prilika i drugu sa premalo kvalifikovanih članova.

Šta nam veliki poslodavci govore o gornjoj granici talenata u Čačku

Struktura ključnih poslodavaca u Čačku otkriva i snagu i ograničenje lokalnog logističkog tržišta. Milšped upravlja distributivnim centrom od 12.000 kvadratnih metara u industrijskoj zoni Ljubićka Reka, koji služi kao primarni regionalni centar za Procter & Gamble, Lidl i lokalne FMCG uvoznike, sa procenjenih 180 do 220 zaposlenih. Vlantana Srbija, uz podršku litvanskog kapitala, zapošljava 340 ljudi u proizvodnji prikolica i održavanju voznog parka, upravljajući privatnom flotom od 120 teških teretnih vozila. Žitomlin zapošljava 150 ljudi u nabavci žitarica, skladištenju i veleprodajnoj distribuciji, uz sopstvenu flotu od 35 teretnih vozila.

To su operativno snažne kompanije. Nijedna od njih nije mala. Ali svaka se suočava sa istim plafonom: onog trenutka kada im zatreba menadžer, specijalista ili direktor sa veštinama koje odgovaraju međunarodnim standardima, regrutuju iz bazena talenata koji fizički postoji negde drugde.

Tehnička škola u Čačku godišnje obrazuje približno 80 diplomaca u programu transporta i logistike. Kurikulum stavlja akcenat na tradicionalni drumski transport, a ne na upravljanje lancem snabdevanja ili WMS tehnologije. Osamdeset diplomaca godišnje, obučenih za jučerašnje zahteve, dolazi na tržište kojem su potrebne stotine stručnjaka osposobljenih za operacije budućnosti. Jaz između obrazovnog rezultata i tražnje poslodavaca se ne smanjuje. On se širi kako tehnički zahtevi sektora ubrzavaju.

Logistički klaster Zapadne Srbije, koordinisan kroz Regionalnu privrednu komoru, okuplja više od 40 transportnih MSP kompanija radi zajedničkog održavanja voznog parka i kolektivne nabavke goriva. To je korisno za upravljanje troškovima. Za razvoj talenata ne čini ništa. Nijedna institucija u ekosistemu Čačka ne stvara specijaliste za automatizaciju skladišta, menadžere telematike voznog parka ili direktore lanca snabdevanja koji su sektoru sada potrebni.

Infrastrukturni projekti menjaju pravila igre, ali ne rešavaju problem ljudi

Dva infrastrukturna projekta preoblikuju logističku ponudu Čačka u 2026. Oba pojačavaju izazov talenata umesto da ga ublaže.

Moravski koridor i njegov paradoks

Autoput A5 koji povezuje Čačak sa Kruševcem i koridorom A1 Beograd–Niš napreduje kroz faznu realizaciju. Kada bude operativan, vreme putovanja od Čačka do A1 smanjiće se sa 90 minuta na 35 minuta. To čini Čačak znatno privlačnijim kao regionalni distributivni centar. Istovremeno olakšava stručnjacima iz Čačka da putuju na posao u Kruševac, Kragujevac, pa čak i do južnih delova logističkih parkova u Beogradu. Talent Mapping duž ovog koridora moraće da uzme u obzir bazen kandidata koji će uskoro postati mobilniji u oba smera.

Ministarstvo saobraćaja procenjuje da će Moravski koridor preusmeriti 15 do 20% sadašnjeg tranzitnog saobraćaja van zagušenog urbanog jezgra Čačka. Za kvalitet života, to je pozitivno. Za kompanije čiji prihod zavisi od usluga vezanih za tranzit, to predstavlja rizik po prihod od 8 do 12%. Kompanije koje su u najboljoj poziciji da profitiraju jesu one koje mogu da preusmere poslovanje sa operacija zavisnih od tranzita na distribuciju po odredištu. Taj zaokret zahteva upravo onu vrstu lidarskih talenata u lancu snabdevanja koje je najteže pronaći.

Predloženi logistički parkovi bez ljudi koji bi njima upravljali

Dva predloga logističkih parkova nalaze se u investicionom pipeline-u: objekat klase A od 45.000 kvadratnih metara, za koji je češki CTP navodno u fazi due diligence analize, i agri-logistički hub od 20.000 kvadratnih metara pod pokroviteljstvom vlade Moravičkog okruga. Nijedan projekat nije započeo gradnju. Kašnjenja u finansiranju i sporovi oko namene zemljišta zaustavili su oba projekta.

Ali ključno ograničenje je ono na koje podaci posredno ukazuju. Industrijska zona Ljubićka Reka nema električni kapacitet od preko 10kV potreban za automatizovano skladištenje. AS/RS sistemi i hladnjače ne mogu da rade na postojećoj mreži. Nadogradnje su planirane, ali nisu finansirane do 2027. Čak i kada bi investitori sutra počeli gradnju, fizička infrastruktura za vođenje savremenog automatizovanog skladišta još ne postoji.

Time dolazimo do ključne teze ovog članka: logistički sektor Čačka nema samo manjak ljudi. On je zarobljen u ciklusu u kojem se fizička infrastruktura ne može modernizovati bez menadžerskog talenta koji bi opravdao investiciju, a taj talenat se neće preseliti bez savremenih postrojenja koja te uloge čine privlačnim. Kapital i ljudski kapital čekaju da onaj drugi prvi povuče potez, a tržište je zamrznuto u jazu između njih.

Kompenzacija: koliko se plaćaju pozicije i zašto to nije dovoljno

Razumevanje kompenzacije u logističkom sektoru Čačka zahteva razumevanje konkurencije sa kojom se ti iznosi porede.

Menadžer skladišta sa WMS ekspertizom u Čačku zarađuje 1 evro.400 do €1.800 bruto mesečno. Ista pozicija u Beogradu donosi 35 do 45% više. Direktor lanca snabdevanja ili rukovodilac logistike zarađuje €3.200 do €4.800 bruto mesečno uz bonuse za učinak vezane za OTIF metrike i ciljeve smanjenja gubitaka u zalihama. To zvuči konkurentno dok se ne uporedi sa Sofijom ili Bukureštom, gde ekvivalentna pozicija donosi 60 do 80% više u paketima izraženim u evrima uz pristup tržištu rada EU.

Vozači na međunarodnim HGV rutama zarađuju €1.200 do €1.600 bruto mesečno za prekogranične rute, znatno iznad srpskog proseka od €950 za domaće rute. Menadžeri voznog parka i direktori transporta ostvaruju €2.400 do €3.200. Menadžeri ključnih računa u veleprodaji zarađuju €1.100 do €1.500 uz proviziju. Komercijalni direktori u veleprodaji dostižu €2.800 do €3.800.

Ovi iznosi nisu niski po srpskim standardima. Oni su 20 do 25% iznad nacionalnih medijana za ekvivalentne pozicije. Ali konkurencija nije nacionalni medijan. Konkurencija su Beograd, Kragujevac, Sofija i Bukurešt. Kompanije u Čačku koje se porede sa nacionalnim prosecima i zaključe da su njihovi paketi konkurentni zapravo vrše komparativnu analizu prema pogrešnom tržištu. Kandidati koji su im potrebni porede ponude poslodavaca iz četiri različita grada u tri zemlje.

Izazov dodatno pojačava ono što sama kompenzacija ne može da reši. Specijalista za automatizaciju skladišta zaposlen u savremenom objektu klase A u logističkom parku Dobanovci u Beogradu ne bira između dve plate. Taj stručnjak bira između klimatizovanog, automatizovanog objekta sa međunarodnom izloženošću karijeri i zastarele industrijske jedinice klase B u području gde električna mreža ne može da podrži opremu za koju je obučen. Ponuda potrebna da bi se ovi kandidati pokrenuli daleko prevazilazi osnovnu zaradu.

Regulatorni pritisak na male operatere

Srpski zakon o drumskom transportu usklađen sa EU stupio je u punu primenu u januaru 2026. Zakon uvodi strožu kontrolu radnog vremena vozača putem digitalnih tahografa i obavezne povratke kući za međunarodne vozače. Za više od 140 malih operatera voznog parka u Čačku koji upravljaju sa manje od 10 vozila, ovo nije administrativno prilagođavanje. To je egzistencijalna pretnja.

Lokalni prevoznici očekuju povećanje operativnih troškova od 12 do 15% samo usled usklađivanja, prema izveštaju Međunarodne unije za drumski transport za Srbiju. Većina ovih kompanija nema administrativni kapacitet za upravljanje nadzorom digitalnih tahografa, planiranjem repatrijacije i dokumentacijom koju sada zahtevaju pravila EU o kabotaži. Verovatan rezultat je ubrzana konsolidacija. Manji operateri će ili izaći sa tržišta ili će ih preuzeti veće grupe sa sedištem u Beogradu koje već raspolažu potrebnom infrastrukturom za usklađenost.

Ova konsolidacija ima direktnu posledicu po talente. Menadžeri voznog parka i direktori transporta koji mogu da provedu malu firmu kroz ovu tranziciju isti su profesionalci kojih ima najmanje. Kompanija sa osam kamiona i jednim modelom vlasnik-operater ne zapošljava specijalistu za usklađenost. Ne može da ga priušti. Ali sada joj je potreban. Trošak pogrešnog zapošljavanja na ovom nivou није само финансијски. То је разлика између опстанка компаније кроз регулаторну транзицију и престанка пословања.

Шира сложеност царинског транзита у Србији врши додатни притисак. Очекивано приступање ЕУ значи наставак граничних контрола на Хоргошу и Батровцима, где оператери транзита са седиштем у Чачку бележе просечна кашњења од четири до шест сати. Ова кашњења смањују искоришћеност имовине за 12 до 15% у поређењу са конкуренатима регистрованим у ЕУ. За компаније које се већ суочавају са недостатком возача и растућим трошковима усклађивања, сваки сат кашњења на граници додатно оптерећује већ препрегнуте операције.

Šta to znači za lidere zapošljavanja koji posluju u centralnoj Srbiji

Organizacije koje su u najboljoj poziciji da uspeju na logističkom tržištu Čačka u narednih 12 do 18 meseci dele tri karakteristike. Препознају да је локално активно тржиште кандидата корисно само за почетне и оперативне позиције. Разумеју да свако менаџерско и специјалистичко запошљавање захтева излазак ван округа. И прилагодиле су свој Executive Search приступ тржишту на којем је 85 до 90% кандидата који су заиста важни пасивно запослено негде другде и неће одговорити ни на један облик оглашавања послова.

Infrastrukturna ulaganja koja su u toku učiniće Čačak privlačnijim distributivnim čvorištem. Završetak koridora A5, potencijalni logistički parkovi klase A i geografska pozicija grada na više teretnih ruta ukazuju na rast. Ali rast bez tima za rukovođenje koji može njime da upravlja stvara operativni rizik, a ne priliku. Automatizovani logistički park od 45.000 kvadratnih metara zahteva menadžerski tim koji na ovom tržištu rada još ne postoji. Kompanije koje prve popune te pozicije definisaće narednu deceniju logističke ekonomije Čačka. Kompanije koje čekaju da se talenat pojavi na portalima za posao i dalje će čekati kada njihovi konkurenti već budu zaposlili te ljude.

KiTalent sarađuje sa organizacijama širom proizvodnja koje se suočavaju upravo sa ovim obrascem: visok rast, tanka tržišta talenata i pozicije za rukovođenje do kojih konvencionalne metode regrutacije ne mogu da dopru. Sa metodologijom direktnog lovca na talente razvijenom da identifikuje i angažuje pasivne kandidate u roku od 7 do 10 dana i modelom naplate po intervjuu koji eliminiše rizik unapred plaćenog retainer-a, ovaj pristup je osmišljen za tržišta na kojima su i brzina i preciznost podjednako važne. KiTalent-ova stopa zadržavanja postavljenih kandidata od 96% nakon jedne godine odražava dubinu procene koja stoji iza svakog užeg spiska kandidata.

Za organizacije koje grade logističke liderske timove u centralnoj Srbiji — gde su kandidati koji su vam potrebni zaposleni u Beogradu, Kragujevcu ili šire i neće videti vaš oglas za posao — razgovarajte sa našim Executive Search timom o tome kako pristupamo ovom konkretnom tržištu.

Često postavljana pitanja

Koje logističke pozicije je najteže popuniti u Čačku, Srbija?

Najizraženiji nedostaci su kod sertifikovanih HGV vozača sa CE i ADR kvalifikacijama, menadžera skladišta sa iskustvom u SAP EWM ili Manhattan Associates WMS i direktora supply chain-a sa P&L odgovornošću za regionalne distributivne mreže. Za popunjavanje pozicija HGV vozača u Moravičkom okrugu u proseku je potrebno 110 do 140 dana. Menadžeri skladišta sa WMS ekspertizom opisuju se kao potpuno nedostupni u samom Čačku. Senior rukovodioci na direktorskom nivou i iznad toga su u 85 do 90% slučajeva pasivno zaposleni, što znači da se ne pojavljuju ni na jednom portalu za posao niti u aktivnim bazama kandidata.

Zašto je zapošljavanje u logistici u Čačku teško uprkos visokoj lokalnoj nezaposlenosti?

Stopa nezaposlenosti od 12,4% u Moravičkom okrugu odražava radnu snagu oblikovanu ugašenim tekstilnim i mašinskim industrijama. Dostupan bazen radne snage je pretežno niskokvalifikovan, dok logističkim poslodavcima trebaju sertifikovani vozači, digitalno pismeni menadžeri skladišta i rukovodioci lanca snabdevanja sa međunarodnim iskustvom. Ovo je duboko ukorenjena neusklađenost veština, a ne ciklični nedostatak. Operateri u skladištu na početnom nivou i dalje su dostupni preko aktivnog tržišta rada, ali svaka pozicija iznad tog praga zahteva pronalaženje pasivnih kandidata izvan okruga.

Koliko zarađuju logistički profesionalci u Čačku u poređenju sa Beogradom?

Menadžeri skladišta u Čačku zarađuju €1.400 do €1.800 bruto mesečno, dok ekvivalentne pozicije u Beogradu donose 35 do 45% više. Direktori lanca snabdevanja u Čačku zarađuju €3.200 do €4.800. Međunarodni HGV vozači zarađuju €1.200 do €1.600, iznad proseka od €950 za domaće rute. Kompenzacija u Čačku je 20 do 25% iznad srpskih nacionalnih medijana, ali značajno zaostaje za Beogradom, a još više za Sofijom i Bukureštom, gde senior logističke pozicije donose 60 do 80% više u paketima izraženim u evrima.

**Kako će nova infrastruktura uticati na logističko tržište Čačka u 2026?Moravski koridor (autoput A5), koji povezuje Čačak sa koridorom A1 Beograd–Niš, skratiće vreme putovanja sa 90 minuta na 35 minuta po završetku, čime će se povećati održivost grada kao regionalnog distributivnog čvora. U pripremi su dva predloga logističkih parkova ukupne površine 65.000 kvadratnih metara. Međutim, industrijska zona Ljubićka Reka trenutno nema kapacitet električne mreže za automatizovano skladištenje, a nadogradnje nisu finansirane do 2027, što ograničava vremenski okvir za razvoj savremenih objekata.

Kako KiTalent pristupa izvršnom regrutovanju na tankim logističkim tržištima talenata kao što je Čačak?

KiTalent koristi direktno lovjenje glava pojačano veštačkom inteligencijom za identifikovanje i angažovanje pasivnih kandidata koji se ne pojavljuju na portalima za posao niti odgovaraju na oglašavanje. Na tržištima poput Čačka, gde je 85 do 90% kvalifikovanih menadžerskih i specijalističkih kandidata pasivno zaposleno u Beogradu, Kragujevcu ili regionalnim čvorištima, ovaj pristup dopire do profesionalaca koje konvencionalna regrutacija propušta. KiTalent isporučuje kandidate spremne za intervju u roku od 7 do 10 dana u okviru modela naplate po intervjuu, uz stopu zadržavanja od 96% nakon jedne godine kroz više od 1.450 završenih executive postavljenja.

Koje regulatorne promene utiču na zapošljavanje u logistici u Srbiji u 2026? Srpski zakon o drumskom transportu usklađen sa EU, koji je stupio na snagu u januaru 2026, uvodi nadzor putem digitalnih tahografa i obavezne povratke kući za međunarodne vozače. Lokalni prevoznici očekuju rast troškova od 12 do 15%. Očekuje se da će regulativa ubrzati konsolidaciju među više od 140 malih operatera voznog parka u Čačku, povećavajući tražnju za menadžerima flote i specijalistima za usklađenost koji mogu da upravljaju tranzicijom.