Regrutovanje u oblasti automatizacije skladišta

Tržište logistike i industrije u Srbiji ulazi u fazu ubrzane transformacije u periodu od 2026. do 2030. godine, prelazeći sa parcijalnih hardverskih rešenja na integrisane, softverski definisane ekosisteme. Ovaj prelazak fundamentalno menja zahteve za zapošljavanje tehničkih stručnjaka i višeg menadžmenta. Nacionalni strateški projekti, poput planirane izgradnje kapaciteta za proizvodnju robota u saradnji sa azijskim tehnološkim partnerima, kao i investicije u digitalnu tranziciju kroz Reformsku agendu EU, generišu snažnu potražnju za specijalizovanim kadrovima na tržištu rada u Srbiji.

Regulatorni okvir, definisan nacionalnom Strategijom razvoja veštačke inteligencije 2025–2030, podstiče primenu inteligentnih sistema u logistici i proizvodnji. Međutim, ambiciozni projekti automatizacije suočavaju se sa ozbiljnim infrastrukturnim ograničenjima, pre svega potrebom za dodatnim energetskim kapacitetima od oko 600 megavata. Uprkos tome, državni podsticaji za modernizaciju ubrzavaju kapitalna ulaganja i stvaraju potrebu za liderima koji umeju da usklade tehnološke inovacije sa infrastrukturnim realnostima. Zbog toga je direktna pretraga rukovodilaca za automatizaciju skladišta postala ključna za kompanije koje žele da osiguraju kontinuitet poslovanja.

Struktura tržišta je umereno fragmentirana. Velike međunarodne kompanije iz automobilskog i FMCG sektora, kao i domaći maloprodajni lanci, kontinuirano unapređuju svoje kapacitete. Ovo stvara pritisak na šire regrutovanje u lancima snabdevanja i logistici (EN), gde se traže profili koji razumeju i mehaniku robotike i logiku softvera. Pozicije višeg menadžmenta postaju strateški važne; na primer, direktor automatizacije skladišta sve češće odgovara direktno operativnom direktoru. Istovremeno, modernizacija zahteva i efikasno regrutovanje stručnjaka za nabavku kako bi se obezbedile komponente za složene sisteme.

Ponuda talenata nalazi se u hroničnom deficitu. Globalna emigracija inženjera i nedostatak specifičnih veština otežavaju popunjavanje ključnih pozicija. Poslodavci zahtevaju ekspertizu u PLC programiranju, SCADA sistemima i integraciji veštačke inteligencije. Zbog toga je regrutovanje inženjera za WCS sisteme izuzetno konkurentno, dok se za implementaciju automatizovanih skladišnih sistema sve više traži menadžer projekata za ASRS sisteme. Pored tehničkih veština, automatizacija se sve više preklapa sa strateškim operacijama, što direktno utiče i na planiranje lanca snabdevanja. Aktuelni trendovi zapošljavanja u automatizaciji skladišta pokazuju da kompanije moraju biti proaktivne u privlačenju ovakvih profila.

Geografski, Beograd ostaje primarni centar sa najvećom koncentracijom logističkih čvorišta i centrala kompanija, ostvarujući premiju u zaradama od 20 do 30 procenata u odnosu na ostatak zemlje. Novi Sad i Kragujevac predstavljaju ključna sekundarna tržišta, prvenstveno vođena snažnom prerađivačkom i automobilskom industrijom koja generiše kontinuiranu potražnju za inženjerima industrijske robotike i automatizacije.