Regrutovanje rukovodilaca za ESG i održivu gradnju

Tržište ESG-a i održive gradnje u Srbiji prolazi kroz ubrzanu strukturnu transformaciju. Inicijalni period dobrovoljnih zelenih inicijativa ustupio je mesto strogoj regulatornoj primeni, podstaknutoj usklađivanjem sa pravnim tekovinama Evropske unije i obavezama iz Sofijske deklaracije. U širem sektoru nekretnina i građevinarstva, koji se suočava sa imperativom smanjenja emisija i povećanja energetske efikasnosti, funkcija održivosti transformisala se iz savetodavne u ključnu polugu za upravljanje rizicima i očuvanje vrednosti imovine.

Centralni pokretač promena na tržištu rada je ažurirani regulatorni okvir. Od 1. januara 2026. godine, izdavanje sertifikata zelene gradnje postaje obavezno za sve nove javne objekte i komercijalne zgrade površine preko 10.000 kvadratnih metara. Investitori koji ispune ove standarde ostvaruju pravo na umanjenje doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, što direktno vezuje ESG performanse za finansijsku isplativost projekata. Pored toga, nadolazeće obaveze ugradnje solarnih sistema, kao i pritisak EU Mehanizma za prilagođavanje cena ugljenika na granici (CBAM), stvaraju hitnu potrebu za tehničkim ekspertima. Organizacije koje analiziraju kako da angažuju stručnjake za održivu gradnju moraju prepoznati da tradicionalni pristupi više nisu dovoljni za privlačenje kadrova koji razumeju ovu složenu regulativu.

Struktura poslodavaca na tržištu Srbije je dinamična, sa izrazitom dominacijom javnog sektora u domenu komunalne i energetske infrastrukture, dok međunarodni investitori i konsultantske kuće diktiraju tempo u komercijalnom segmentu. Javni investicioni programi, finansirani sredstvima međunarodnih institucija poput EBRD-a i Svetske banke, generišu snažnu potražnju za inženjerima energetske efikasnosti. Geografski, Beograd predstavlja primarni centar zapošljavanja, okupljajući sedišta najvećih kompanija. Novi Sad se ubrzano pozicionira kao sekundarni centar, posebno za kompanije koje integrišu IT rešenja u ESG politike, dok Niš i Subotica beleže rast potražnje u industrijskom i logističkom sektoru usled širenja proizvodnih i skladišnih kapaciteta.

Dinamika radne snage suočava se sa ozbiljnim strukturnim izazovima, pre svega zbog kontinuiranog odliva visokokvalifikovanih inženjera ka zemljama Evropske unije. Ovaj deficit direktno utiče na trendove zapošljavanja u oblasti održivosti, primoravajući kompanije da redefinišu kompenzacione pakete. Prosečne zarade za inženjere energetske efikasnosti na seniorskom nivou dostižu od 350.000 do 500.000 RSD mesečno, dok direktori održivosti na najvišem nivou ostvaruju između 650.000 i 950.000 RSD. Kandidati koji poseduju specifična znanja o EU regulatornim okvirima, CBAM mehanizmu ili naprednom energetskom modeliranju redovno ostvaruju zarade više za 15% do 25% u odnosu na standardne tržišne stope.

U periodu do 2030. godine, tražnja će se sve više pomerati sa opštih savetodavnih profila ka visoko tehničkim ulogama. Pozicije poput dizajnera solarnih sistema, stručnjaka za automatizaciju zgrada (BMS) i specijalista za karbonsko računovodstvo beleže izuzetno nisku stopu nezaposlenosti. Za kompanije koje sprovode regrutovanje ESG menadžera, ključ uspeha leži u pronalaženju lidera koji kombinuju inženjersku preciznost sa dubokim razumevanjem finansijske analitike i međunarodnih standarda izveštavanja. Samo takvi profili mogu uspešno voditi organizacije kroz kompleksne zahteve koje donosi regrutovanje stručnjaka za dekarbonizaciju zgrada i osigurati dugoročnu konkurentnost na tržištu.