Regrutovanje stručnjaka za računarski vid

Sektor računarskog vida u Srbiji ulazi u fazu zrele industrijske primene, vođen usvajanjem nacionalne Strategije razvoja veštačke inteligencije za period 2025-2030. Tržište je odlučno prešlo sa eksperimentalnih modela na integrisane sisteme koji zahtevaju visoke performanse i pouzdanost u realnom vremenu. Kako se ekosistem širi, potražnja za talentima se grana u dva ključna pravca: potreba za inženjerima sposobnim da optimizuju kompleksne vizuelne modele za primenu na ivici mreže (edge computing) i potreba za liderima koji razumeju regulatorne okvire i ekonomiju inferencije. U ovom okruženju, regrutovanje stručnjaka za oblast kao što je veštačka inteligencija više se ne oslanja samo na akademska dostignuća, već na sposobnost isporuke komercijalno isplativih i bezbednih rešenja.

Ključni pokretač ovog rasta je kontinuirano ulaganje u Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju, čiji je superkompjuter smešten u Državnom data centru u Kragujevcu. Sa planiranim investicijama od 36 miliona evra u infrastrukturu do kraja 2026. godine, kompanije i startapi u Srbiji dobijaju pristup resursima neophodnim za obuku naprednih modela. Ovo stvara snažan pritisak na tržište rada, posebno za stručnjacima iz domena koji pokriva AI infrastruktura, koji mogu da premoste jaz između hardverskih kapaciteta i softverskih zahteva u oblastima kao što su medicinska dijagnostika, automobilska industrija i pametna poljoprivreda.

Struktura tržišta u Srbiji je dinamična, sa rastućom koncentracijom oko Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju i vodećih tehnoloških kompanija. Ovi poslodavci, uz podršku Fonda za nauku i Fonda za inovacionu delatnost, predvode razvoj komercijalnih aplikacija. Razvoj velikog jezičkog modela za srpski jezik dodatno podstiče potrebu za stručnjacima koji mogu da integrišu računarski vid sa obradom prirodnog jezika, stvarajući multimodalne sisteme koji se oslanjaju na napredno mašinsko učenje. Pored toga, sve je veći fokus na autonomne sisteme, gde agentska veštačka inteligencija preuzima ključnu ulogu u donošenju odluka na osnovu vizuelnih ulaznih podataka.

Nedostatak kvalifikovanih kadrova generiše značajne premije na zarade. Iako obrazovne institucije poput Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu produkuju sve veći broj inženjera, potražnja daleko premašuje ponudu. Na beogradskom tržištu, medior inženjeri za računarski vid ostvaruju mesečne neto zarade između 300.000 i 500.000 RSD, dok iskusni arhitekte i lideri timova mogu premašiti iznose od 700.000 RSD. Kompanije sve češće koriste sofisticirane mehanizme zadržavanja, uključujući bonuse i vlasničke udele, kako bi sprečile odliv talenata i privukle povratnike iz inostranstva.

Geografski, Beograd ostaje primarni centar sa najvišim zaradama i najvećom koncentracijom prilika. Novi Sad, oslonjen na snažan IKT klaster Vojvodine, predstavlja ključni sekundarni hab koji nudi konkurentne uslove uz niže troškove života. Istovremeno, Niš i Kragujevac se ubrzano pozicioniraju kao vitalni čvorovi za razvoj inovacija unutar tržišta za Srbija. U susret projektima poput EXPO 2027, koji predviđaju implementaciju potpuno autonomnih vozila i naprednih sistema video nadzora, organizacije moraju strateški pristupiti planiranju radne snage kako bi osigurale lidere sposobne da isporuče tehnološku transformaciju u zadatim rokovima.