Regrutacija aktuara

Tržište aktuarskih usluga u Srbiji ulazi u period značajne transformacije u periodu od 2026. do 2030. godine. Istorijski posmatrano kao funkcija fokusirana prvenstveno na matematičke kalkulacije i izveštavanje, aktuarstvo se danas pozicionira u središte strateškog planiranja i upravljanja rizicima. Vođena rastućom kompleksnošću regulatornih zahteva i digitalnom transformacijom u sektoru osiguranja, potražnja za kvalifikovanim ovlašćenim aktuarima kontinuirano raste. Tržište karakteriše visok stepen koncentracije, gde dominantnu ulogu poslodavaca imaju velika društva za osiguranje i reosiguranje, čije se centrale, zajedno sa ključnim regulatornim telima, nalaze u Beogradu. Pored toga, bliska saradnja sa sektorima kao što su preuzimanje rizika, obrada šteta i reosiguranje zahteva od aktuara šire razumevanje celokupnog ciklusa osiguranja.

Regulatorni okvir koji postavlja Narodna banka Srbije i implementacija međunarodnih standarda, pre svega IFRS 17, fundamentalno menjaju zahteve prema aktuarskim kompetencijama. Ovaj standard menja način merenja i prezentacije osigurateljnih ugovora, što zahteva napredne modelerske veštine i dublje razumevanje finansijskog izveštavanja. Pored toga, sve složeniji zahtevi u kontekstu ORSA procesa i stres testiranja stvaraju potrebu za stručnjacima sa širim spektrom kvantitativnih veština. U ovom okruženju, regrutacija glavnih aktuara zahteva lidere koji mogu da povežu regulatornu usklađenost sa korporativnom strategijom i upravljanjem kapitalom.

Dinamiku radne snage u Srbiji snažno diktiraju strogi uslovi za sticanje zvanja ovlašćenog aktuara. Neophodnost završetka specijalizovanih master studija na priznatim institucijama, najmanje tri godine radnog iskustva na aktuarskim poslovima i polaganje zahtevnog stručnog ispita pred komisijom Narodne banke Srbije, ograničavaju brzinu ulaska novih kandidata na tržište. Ovaj dugotrajan proces edukacije stvara strukturni nedostatak brzog priliva talenata, što pojačava konkurenciju među poslodavcima. Zbog toga je važno znati kako efikasno zaposliti aktuare i razumeti razlike u pristupima selekciji, poput izbora između zadržane i uslovne pretrage kandidata.

U pogledu specifičnih uloga, primećuje se evolucija traženih veština. Tradicionalni profili se nadograđuju, pa tako aktuari za formiranje cena i aktuari za rezervacije sve više moraju da vladaju programskim jezicima za statističku analizu, naprednim funkcijama u Excel-u i specijalizovanim softverima za aktuarske kalkulacije. Integracija analitike podataka i automatizacija procesa postaju standard, što znači da će u srednjem roku najtraženiji biti oni kandidati koji uspešno kombinuju rigorozno aktuarsko znanje sa naprednim tehnološkim i analitičkim sposobnostima.