Регрутација стручњака за преузимање ризика (андерврајтинг)

Тржиште осигурања у Србији пролази кроз фазу стратешке транзиције, вођено усклађивањем са европским стандардима и све већом потребом за дигитализацијом процеса. У овом окружењу, профитабилност осигуравајућих друштава више се не ослања искључиво на раст премија, већ на прецизну селекцију ризика и оперативну ефикасност. Овај помак фундаментално мења захтеве при запошљавању у сектору преузимања ризика. Потражња за традиционалним, трансакционим процесорима опада, док према актуелним трендовима запошљавања рапидно расте потреба за аналитичким стручњацима који разумеју комплексно моделирање ризика, аутоматизацију и управљање подацима. Ово је посебно изражено када је у питању преузимање ризика у комерцијалном осигурању и осигурању имовине, где су процене вишеслојне и захтевају висок ниво експертизе.

Регулаторни оквир који диктира Народна банка Србије (НБС) представља кључни фактор у обликовању функције андерврајтинга. Са континуираним ажурирањем прописа, од стручњака се захтева дубоко познавање регулативе. Надзор НБС-а над системима управљања ризиком, солвентношћу и заштитом корисника значи да андерврајтери морају осигурати да њихове одлуке буду у потпуности усклађене са правилима струке и пословном етиком. Овај фокус на усклађеност подиже улогу андерврајтера на ниво критичан за корпоративно управљање, посебно приликом увођења нових производа или када су у питању специјализована осигурања.

У локалном контексту, функција преузимања ризика блиско је повезана са актуарском струком, али и са секторима за решавање штета и реосигурање. Улога овлашћеног актуара је законски дефинисана и неопходна за утврђивање премија и техничких резерви. Због тога се регрутација актуара и потражња за вишим андерврајтерима често преклапају у захтевима за кандидатима који поседују снажну основу у актуарској математици и статистичкој анализи. Стицање звања овлашћеног актуара захтева ригорозну едукацију и полагање стручних испита пред комисијом НБС-а, што додатно сужава базу доступних, висококвалификованих талената на тржишту.

Структура тржишта показује високу концентрацију међу великим осигуравајућим друштвима, док Београд представља апсолутни центар индустрије. Као седиште највећих компанија, регулаторних тела и Београдске берзе, главни град генерише највећу потражњу за извршним позицијама. Иако региони пружају значајну оперативну подршку, стратешке одлуке и регрутација директора андерврајтинга остају чврсто везани за београдски екосистем. Када се посматра шира слика за тржиште као што је Србија, јасно је да географска централизација олакшава проток знања, али и појачава конкуренцију за најбољим кадровима, што директно утиче на локални водич кроз зараде.

У перспективи, интеграција платформи за дигиталну обраду и алата за аутоматизацију наставиће да мења структуру тимова. Организације које спроводе егзекутивни срч у андерврајтингу морају се фокусирати на хибридне таленте – лидере који спајају техничку експертизу у осигурању са способношћу тумачења регулаторних промена и управљања дигиталним алатима. Приликом планирања буџета за ове кључне позиције, компаније треба да размотре разлике између модела ангажовања агенција и упознају се са стандардном структуром накнада како би осигурале оптималан повраћај инвестиције у људски капитал.