Регрутација у сектору софтверски дефинисаних возила

Аутомобилски сектор у Србији пролази кроз темељну структурну трансформацију, прелазећи са традиционалне производње хардверских компоненти на иновације засноване на софтверу. Уласком у 2026. годину, концепт софтверски дефинисаних возила (SDV) позиционира се као кључни покретач конкурентности, спајајући вишедеценијско индустријско наслеђе са растућим капацитетима домаћег ИКТ сектора. Овај прелаз захтева потпуно нову архитектуру радних места, где се фокус помера на системе машинског учења, уграђени софтвер, управљање подацима и телематику. За компаније које послују у оквиру ширег сектора аутомобилске индустрије и мобилности (EN), највећи изазов представља регрутација лидера и инжењера који могу да премосте јаз између механичких ограничења и захтева дигиталне ере, што се посебно односи на сложене системе уграђене у комерцијална возила.

Регулаторни оквир и стратешке иницијативе директно диктирају динамику запошљавања. Примена Правилника о условима за обављање аутономне вожње, који омогућава тестирање возила нивоа 3 и 4 на домаћим путевима, заједно са Стратегијом за развој вештачке интелигенције, створила је хитну потребу за стручњацима у домену регулативе, сајбер безбедности и валидације аутономних система. Очекивана примена нових европских стандарда, као и припреме за ЕXПО 2027 у Београду где ће бити представљена потпуно аутономна возила, додатно убрзавају потражњу за талентима у нишама као што су напредни системи за помоћ возачу (ADAS) и аутономна вожња.

Структура тржишта се мења кроз конвергенцију традиционалних произвођача, добављача првог реда и технолошких компанија. Док производни центри попут Крагујевца остају важни за склапање возила, развојни фокус се сели у ИКТ хабове. Београд и Нови Сад преузимају примат у развоју софтвера за повезана возила, где локалне ИТ компаније и истраживачки институти све више сарађују са глобалним аутомобилским гигантима. Овај тренд захтева нове профиле у извршном менаџменту, укључујући директоре за софтверску архитектуру и лидере за интеграцију система, који разумеју и локални екосистем и строге глобалне стандарде аутомобилске индустрије.

Понуда талената суочава се са значајним изазовима. Најтраженији су стручњаци који поседују доменско знање из аутомобилске индустрије и експертизу у програмским језицима (C/C++), ROS/ROS2 системима и AUTOSAR стандардима. Конкуренција за ове кадрове је изузетно оштра, будући да се аутомобилски сектор такмичи директно са финансијским институцијама и глобалним ИТ корпорацијама. Као резултат тога, компензациони пакети бележе снажан раст. Зараде за сениорске инжењерске позиције премашују 450.000 динара бруто месечно, док се за специјализоване техничке и менаџерске улоге износи пењу и изнад 600.000 динара, често праћени пројектним бонусима и опцијама учешћа у власништву.

Географска дистрибуција талената у Србији остаје концентрисана. Београд представља примарни центар за развој вештачке интелигенције и софтвера, подржан Националном платформом за вештачку интелигенцију. Нови Сад нуди снажну базу инжењера са техничких факултета, док Ниш расте као секундарни хаб са конкурентнијим трошковима рада. Да би осигурале дугорочни раст, компаније морају применити проактивне стратегије задржавања кадрова, нудећи флексибилне моделе рада и јасну визију развоја производа како би ублажиле ризик од одлива стручњака на глобално тржиште.