Drinski prelaz u Zvorniku pomera rekordne količine tereta. Njegov fond logističkih talenata se smanjuje.

Zvornikov jednotračni most na Drini obrađuje približno 500 komercijalnih kamiona dnevno. Građevinski materijal, automobilske komponente i poljoprivredna roba prelaze koridor E761 između Bosne i Hercegovine i Srbije u obimu koji se približava vrhuncima iz perioda pre pandemije. Po svim pokazateljima protoka, prelaz je prometan. Po svim pokazateljima talenata, radna snaga koja njime upravlja se topi.

Opština je izgubila 22% radno sposobnog stanovništva od 2013. godine. Licencirani carinski zastupnici praktično imaju nultu nezaposlenost, a ipak brokerske firme prijavljuju da oglasi za slobodna radna mesta ostaju otvoreni šest do devet meseci. Vozači sa ADR sertifikatom ostvaruju premije od 40 do 50% iznad standardnih zarada, a čak i tada iskusni operateri odlaze kod poslodavaca u Austriji i Hrvatskoj koji nude višestruko veću naknadu od lokalne. Logistički sektor Zvornika zarobljen je u kontradikciji: teret se i dalje kreće, ali ljudi koji ga pokreću nestaju.

U nastavku sledi analiza sa terena — sila koje oblikuju ovo tržište, oblasti u kojima su jazovi u zapošljavanju najdublji, troškova koje oni stvaraju u pograničnoj ekonomiji zavisnoj od brzine i sertifikacije, kao i onoga što organizacije koje posluju na rutama drinskog koridora treba da razumeju pre nego što donesu sledeću odluku o seniornom kadru.

Tranzitna tačka, a ne logistički klaster

Zvornik se često opisuje kao logistički centar. Taj opis precenjuje ono što se zaista nalazi na terenu. Opština ima između 45 i 60 registrovanih transportnih i logističkih preduzeća, prema podacima iz registra Privredne komore Republike Srpske s kraja 2024. godine. Od toga, 78% zapošljava manje od deset radnika. Prosečna veličina firme iznosi 4,3 zaposlena.

Ovo nije klaster ni u jednom operativnom smislu. Ne postoji integrisani logistički park. Skladištenje je pretežno malog obima, u vlasništvu i pod upravljanjem samih vlasnika, i ispod 500 kvadratnih metara. Sedamdeset procenata raspoloživog skladišnog prostora nema automatizovane sisteme upravljanja zalihama niti kontrolu temperature, što ga čini nepodobnim za farmaceutske proizvode, elektroniku ili bilo koji teret koji zahteva integritet hladnog lanca. Fizička infrastruktura oko Carinskog terminala obuhvata 4,2 hektara sa 3.500 kvadratnih metara carinski kontrolisanog prostora i osnovnim kapacitetima za pregled vozila. Ona služi svojoj svrsi. Ne privlači investicije.

Poređenje je važno. Na uporedivim graničnim prelazima u EU, kao što je Horgoš na granici Srbije i Mađarske, logistički ekosistemi su konsolidovani u integrisane provajdere logistike trećih strana sa centralnim skladišnim kapacitetima i digitalnim carinskim platformama. Zvornik nije krenuo tim putem. Sektor ostaje fragmentisan na mikro-preduzeća koja kroz ograničenu infrastrukturu obrađuju veliki obim tereta. Protok je visok. Zadržavanje vrednosti je nisko.

Za organizacije koje procenjuju proizvodnja, ova razlika je suštinska. Obim tereta sugeriše priliku. Struktura poslodavaca sugeriše tržište koje još nije izgradilo operativnu sofisticiranost potrebnu da apsorbuje ili zadrži senior logističke talente.

Usko grlo mosta i njegove posledice po talente

Most na Drini je jednokolovozna konstrukcija izgrađena 1984. godine. Njegov maksimalni kapacitet iznosi približno 600 kamiona dnevno. Tokom vrhunaca poljoprivredne izvozne sezone, prosečno vreme čekanja komercijalnih vozila dostiže četiri do šest sati, prema Izveštaju o učinku graničnih prelaza Uprave za indirektno oporezivanje za 2023. godinu.

Finansiranje EU sada rešava deo ovog ograničenja. Program Regional Balkan Transport Network opredelio je €12,7 miliona za modernizaciju graničnog prelaza Zvornik, uključujući sisteme za upravljanje kolonama i proširene kapacitete za carinske preglede. Očekivani završetak je kraj 2026. godine. Ako projekat bude realizovan prema planu, vreme prelaska bi trebalo da se smanji za procenjenih 40%, što bi potencijalno moglo privući teret koji se trenutno usmerava preko prelaza Šamac na savskom koridoru.

Zašto sama infrastruktura neće rešiti problem

Brže carinjenje stvara tražnju za većim brojem stručnjaka za carinjenje. Program modernizacije će proširiti kapacitet inspekcija, ali opština već sada ne može da popuni carinske i pozicije za usklađivanje potrebne za vođenje postojećih operacija. Smanjenje čekanja sa četiri sata na dva i po sata čini prelaz privlačnijim za prevoznike. Ne čini ništa po pitanju stvaranja licenciranih carinskih agenata, deklaranata obučenih za ASYCUDA i dvojezičnih menadžera lanca snabdevanja potrebnih za obradu dodatnog obima.

To je analitičko jezgro izazova zapošljavanja u Zvorniku. Kapitalna ulaganja su napredovala brže od razvoja ljudskog kapitala. Investicija od €12,7 miliona u graničnu infrastrukturu stići će na tržište na kojem prosečno popunjavanje specijalizovanog logističkog radnog mesta već traje 89 dana — skoro dvostruko više od proseka od 45 dana za opšte administrativne uloge u istom regionu. Usko grlo se pomera sa betona i čelika na ljude i sertifikate.

Za drugi most ili obilaznicu nema finansiranja pre 2028. godine. To znači da će kapacitet ostati ograničen čak i nakon proširenja terminala, čime će se dodatno povećati pritisak na efikasnost svakog prelaza. A efikasnost je, u ovom kontekstu, direktna funkcija nivoa stručnosti radne snage koja upravlja terminalom.

Gde su jazovi u talentima najizraženiji

Služba za zapošljavanje Republike Srpske zabeležila je 127 aktivnih oglasa za transport, skladištenje i logistiku u Zvorniku u trećem kvartalu 2024. godine. Ta brojka predstavlja rast od 34% na godišnjem nivou. Tri kategorije uloga čine najdublje nedostatke.

Licencirani carinski zastupnici

Licencirani carinski agenti u drinskom pograničnom regionu praktično su u punoj zaposlenosti. Nezaposlenost među sertifikovanim brokerima je ispod 1%. Oglasi za ovu ulogu obično ostaju otvoreni šest do devet meseci, pod uticajem dve sile koje se međusobno pojačavaju: stopa prolaznosti na ITA BiH licencnom ispitu iznosi samo 42%, a oni koji se kvalifikuju emigriraju na tržišta EU gde njihova ekspertiza na balkanskim trgovinskim rutama donosi znatno veću naknadu.

Približno 15 licenciranih carinskih agenata vodi kancelarije u radijusu od dva kilometra od graničnog terminala. Te operacije funkcionišu na samoj granici kapaciteta. Gubitak samo jednog iskusnog deklaranta zbog emigracije primorava firmu da preraspodeli radno opterećenje na tim koji je već radio punim kapacitetom. Cevovod zamene je uzak. Kandidati koji ne polože licencni ispit iz prvog pokušaja često ga ne polažu ponovo.

Uvođenje carinskog sistema ASYCUDA World dodatno je otežalo izazov. Firme koje imaju kapital za ulaganje u integraciju elektronske razmene podataka prijavljuju 30% brže vreme carinjenja. Firme koje zavise od procesa zasnovanih na papiru suočavaju se sa pritiskom na marže. Jaz u digitalnim veštinama u carini i compliance funkcijama nije pitanje budućnosti. On već sada razdvaja tržište na firme koje mogu da se prilagode i one koje ne mogu.

Vozači teških teretnih vozila sa ADR sertifikatom

Nedostatak vozača sertifikovanih za transport opasnih materija prema Evropskom sporazumu o međunarodnom drumskom prevozu opasnih materija ozbiljan je širom Zapadnog Balkana. U Zvorniku, prevoznici srednje veličine navode da vozači sa ADR sertifikatom ostvaruju premije od 40 do 50% iznad standardnih zarada vozača. Prema podacima o mobilnosti koje citira Centar za istraživanje i kreiranje politika, obrasci odlaska iskusnih vozača u austrijske logističke kompanije primećeni su širom sektora tokom 2023. i 2024. godine. Neke firme su restrukturirale rute kako bi u potpunosti izbegle ADR teret, radije nego da se nadmeću za vozače koje nisu mogle da zadrže.

Aktivni fond kandidata za ovu ulogu čine prvenstveno novokvalifikovani vozači kojima nedostaje ADR sertifikat. Iskusni vozači sa deset ili više godina staža zadržavaju se kroz neformalne aranžmane lojalnosti i menjaju poslodavce gotovo isključivo kroz direktan pristup. OECD-ov Međunarodni transportni forum opisao je nedostatak vozača kamiona na Zapadnom Balkanu kao sistemski u svojoj proceni za 2024. godinu.

Prekogranični supply chain menadžeri

Procenjuje se da fond stručnjaka sa stvarnim iskustvom u prekograničnoj logistici Srbija–BiH u Republici Srpskoj broji manje od 50 osoba. Ovi kandidati su zaposleni kod sadašnjih poslodavaca ili rade kao nezavisni konsultanti. Aktivni kanali za oglase za posao koji pokrivaju entitet prikazuju manje od pet relevantnih senior logističkih oglasa mesečno, što ukazuje i na nisku fluktuaciju i na visoku netransparentnost tržišta.

Potraga za dvojezičnim menadžerom lanca snabdevanja sa pet ili više godina prekograničnog balkanskog iskustva nije konvencionalna regrutacija. To je izazov direktne identifikacije na tržištu na kojem se kandidati ne prijavljuju, ne pojavljuju na portalima za poslove i poznati su prvenstveno kroz profesionalne mreže.

Trošak nepopunjavanja ovih uloga prevazilazi samo upražnjeno radno mesto. Kada potraga zastane, organizacije dele odgovornosti između više lokacija ili ih daju u autsorsing podizvođačima, čime se fragmentiše odgovornost u regulatornom okruženju u kojem jedna jedina greška u dokumentaciji može odložiti čitav konvoj.

Zamka kompenzacije: zašto lokalne zarade ne mogu da konkurišu

Naknade u logistici u Zvorniku nalaze se na dnu regionalne piramide u kojoj svaki korak naviše donosi multiplikator.

Senior menadžer za carinu i compliance u Zvorniku zarađuje između €1.430 i €1.940 mesečno. Isti profil u Beogradu zarađuje €3.500 do €5.000. U Zagrebu, multiplikator dostiže tri do četiri puta u odnosu na nivoe Zvornika, uz dodatnu privlačnost zaštite rada u EU i šengenske mobilnosti.

Na izvršnom nivou, direktor logistike koji nadzire prekogranične operacije u Zvorniku može očekivati €3.070 do €4.350 mesečno. Regionalni COO ili generalni menadžer odgovoran za operacije u više zemalja dostiže €4.090 do €6.140 na vrhu lokalnog raspona. Ove brojke preuzete su iz bendmarkinga izvršnih kompenzacija za Jugoistočnu Evropu koje su 2024. objavile firme uključujući Amrop i Morgan Philips Group.

Strukturni problem nije u tome što firme iz Zvornika odbijaju da plate više. Problem je u tome što valutni odbor Bosne i Hercegovine veže BAM za evro, uvozeći inflaciju evrozone bez monetarne fleksibilnosti. Marže u logistici se sužavaju kako rastu ulazni troškovi. Zahtevi za zaradama rastu kako bi pratili ono što nude susedna tržišta rada EU i zemalja kandidata za EU. Jaz između onoga što firme u Zvorniku mogu da plate i onoga što kandidati mogu da zarade drugde ne zatvara se. On se najbrže širi na nivou stručnjaka sredine karijere — upravo na nivou senioriteta na kojem carinski brokeri i menadžeri lanca snabdevanja nose nezamenjivo institucionalno znanje.

To je mehanizam koji stoji iza podataka o emigraciji. Gubitak od 22% radno sposobnog stanovništva Zvornika od 2013. godine nije ravnomerno raspoređen. Koncentrisan je među sertifikovanima i iskusnima.

Za organizacije koje treba da uporede naknade u odnosu na regionalne konkurente pre nego što daju ponudu, relevantno poređenje nije Zvornik naspram Banje Luke. To je Zvornik naspram Zagreba, Zvornik naspram Beograda i Zvornik naspram Beča. To je kalkulacija koju sprovodi svaki kvalifikovani kandidat.

Tržište sa 90% pasivnih kandidata zahteva drugačiji metod pretrage

Udeo pasivnih kandidata u logističkom sektoru Zvornika ekstreman je čak i prema standardima tržišta Executive Search.

Licencirani carinski brokeri: 90 do 95% pasivni. Praktično nijedan kvalifikovani kandidat ne prati objavljene oglase. Vozači sa ADR sertifikatom: 80% pasivni, pri čemu iskusni operateri menjaju poslodavce samo kroz direktno preuzimanje. Menadžeri lanca snabdevanja: 75% pasivni, deluju u toliko malom fondu da odnosi i reputacija određuju kretanje, a ne oglasi za posao.

Aktivna tržišta kandidata postoje samo na početnom nivou. Skladišni operativci, administrativni asistenti i vozači bez ADR sertifikata pokazuju obrasce aktivnog prijavljivanja od 60 do 70%. Za svaku ulogu koja zahteva licencu, sertifikat ili pet ili više godina prekograničnog iskustva, tradicionalni pristup regrutaciji zasnovan na objavi oglasa i čekanju prijava doseže, u najboljem slučaju, 10% relevantnog fonda kandidata.

Ovo ima direktne implikacije za način na koji Executive Search i pretrage za specijaliste treba strukturirati na ovom tržištu. Retained Search firma koja koristi model „objavi i čekaj" postići će znatno slabije rezultate od firme koja mapira ceo fond talenata, identifikuje kandidate po sertifikatima i poslodavcima i pristupa im direktno. Razlika nije marginalna. Na tržištu na kojem 90% carinskih brokera nikada neće videti oglas za posao, razlika između ova dva metoda jeste razlika između upražnjenog mesta koje traje šest meseci i plasmana za šest nedelja.

Netransparentnost tržišta dodatno otežava izazov. Manje od pet relevantnih senior logističkih oglasa mesečno pojavljuje se na BiH job board portalima za ceo entitet Republika Srpska. To nije signal niske tražnje. To je signal da se zapošljavanje sprovodi kroz mreže, preporuke i direktan pristup. Organizacije koje nisu upoznate sa metodama identifikacije pasivnih kandidatana ovakvim tržištima dosledno potcenjuju zašto njihove pretrage ne uspevajucom/sr/article-executive-recruiting-failures).

Paradoks fragmentacije

Evo šta zbirni podaci prikrivaju. Granični prelaz u Zvorniku približava se rekordnim komercijalnim obimima. EU ulaže €12,7 miliona u modernizaciju. BiH ima status kandidata za EU. Na papiru, uslovi za rast logističkog sektora povoljniji su nego u celoj prethodnoj deceniji.

Ipak, sektor se nije konsolidovao. Prosečna firma zapošljava 4,3 osobe. Ne postoji centralni 3PL provajder. Međunarodni špediteri kao što su Kuehne+Nagel i DHL Global Forwarding ne održavaju samostalne filijale u Zvorniku — za poslednju milju carinjenja angažuju lokalne agencije. Skladištenje ostaje ispod optimalnog obima i bez automatizacije.

Izvorna analitička tvrdnja koju ovi dokazi podupiru jeste sledeća: infrastrukturna ograničenja Zvornika nisu samo usporila rast logistike. Ona su strukturno sprečila sektor da evoluira dalje od faze mikro-preduzeća. Jednotračni most ograničen na 600 kamiona dnevno, u kombinaciji sa čekanjima od četiri do šest sati, čini ulaganja u skladišta odgovarajućeg obima, digitalne sisteme i senior menadžerske talente neisplativim za bilo koju pojedinačnu firmu. Nijedna firma neće izgraditi automatizovano skladište od pethiljada kvadratnih metara ako most ne može pouzdano da ga snabdeva. Nijedna firma neće zaposliti direktora logistike sa platom od pethiljada evra mesečno ako njena flota ima osam kamiona.

Proširenje terminala vredno €12,7 miliona može početi da prekida ovaj začarani krug. Ali implikacija za talente je jasna: kada se infrastruktura poboljša, tražnja za senior logističkim stručnjacima naglo će porasti na tržištu koje već sada ne može da popuni ove uloge pri postojećim obimima. Organizacije koje čekaju da modernizacija bude završena pre nego što započnu svoju strategiju talenata zateći će se u konkurenciji za istih 50 menadžera lanca snabdevanja i 15 licenciranih carinskih agenata koji su potrebni svakoj drugoj firmi u koridoru.

Prozor za izgradnju pipeline-a talenata na ovom tržištu postoji sada. Ne kada unapređeni terminal bude otvoren.

Šta ovo znači za lidere zapošljavanja koji posluju duž drinskog koridora

Zvornik nije tržište na kojem konvencionalna regrutacija funkcioniše na nivou specijalista ili senior rukovodilaca. Kombinacija gotovo nulte nezaposlenosti među sertifikovanim stručnjacima, ekstremnog udela pasivnih kandidata, agresivne emigracije ka tržištima rada EU i strukture kompenzacije koja ne može da parira regionalnim konkurentima stvara okruženje u kojem i brzina i metod određuju ishod zapošljavanja.

Pretraga za carinskim brokerom na ovom tržištu koja se oslanja na oglase na portalima za poslove vratiće novokvalifikovane kandidate koji možda neće položiti licencni ispit i iskusne stručnjake kojima su već pristupile tri druge firme. Pretraga za menadžerom lanca snabdevanja sprovedena bez direktne identifikacije fonda manjeg od 50 kandidata će zastati. Trošak produženog upražnjenog mesta ili pogrešnog zapošljavanja u pograničnoj logističkoj operaciji meri se kašnjenjima konvoja, izloženošću usklađenosti i izgubljenim ugovorima za rute.

Pristup KiTalent-a tržištima kao što je drinski koridor izgrađen je upravo za ovakav profil kandidata. Mapiranje talenata pokretano AI tehnologijom identifikuje licencirane, sertifikovane i iskusne stručnjake koji nisu vidljivi ni na jednom portalu za poslove. Direktni lov na glave doseže 90% carinskih brokera i 80% operatera sa ADR iskustvom koji nikada neće odgovoriti na objavljen oglas. Kandidati spremni za intervju isporučuju se u roku od 7 do 10 dana, uz punu transparentnost pajplajna i nedeljno izveštavanje. Na ovako malom i netransparentnom tržištu, ta brzina i preciznost predstavljaju razliku između popunjavanja kritične uloge i posmatranja kako ona ostaje otvorena devet meseci.

Rizik od kontra-ponude na tržištu sa ovim nivoom oskudice je izražen. Kandidati kojima pristupi konkurent dobiće ponude za zadržavanje od svog trenutnog poslodavca. Proces pretrage koji ne predviđa i ne priprema se za ovu dinamiku gubiće kandidate u fazi ponude iznova i iznova. KiTalent-ova stopa zadržavanja od 96% nakon jedne godine odražava metodologiju koja ove dinamike uzima u obzir od prvog razgovora sa kandidatom, a ne kao naknadnu misao u trenutku davanja ponude.

Za organizacije koje zapošljavaju lidere za carinu, lanac snabdevanja ili upravljanje flotom duž koridora Bosna–Srbija — gde se fond kvalifikovanih talenata meri desetinama, a ne stotinama, i gde je svaki kandidat već zaposlen — započnite razgovor sa našim timom za Executive Search o tome kako identifikujemo i obezbeđujemo stručnjake koje ovo tržište ne može da iznedri kroz konvencionalne kanale.

Često postavljana pitanja

Zašto je toliko teško zaposliti licencirane carinske brokere u Zvorniku? Teškoća proizlazi iz dva međusobno pojačavajuća faktora. Stopa prolaznosti na ITA BiH licencnom ispitu iznosi samo 42%, što ograničava priliv novokvalifikovanih agenata. Nezaposlenost među sertifikovanim carinskim brokerima u drinskom regionu praktično je nulta. To znači da je 90 do 95% relevantnih kandidata pasivno — već zaposleno i ne prati portale za poslove. Popunjavanje ovih uloga zahteva direktnu identifikaciju i hedhanting, a ne oglašavanje radnog mesta, koje doseže manje od 10% kvalifikovanog fonda.

Koliko zarađuju logistički stručnjaci u Zvorniku u poređenju sa Beogradom ili Zagrebom?

Senior menadžer za carinu i compliance u Zvorniku zarađuje približno €1.430 do €1.940 mesečno. Isti profil u Beogradu ostvaruje €3.500 do €5.000, što predstavlja premiju od 60 do 80%. Zagreb nudi tri do četiri puta veću kompenzaciju od Zvornika, uz dodatnu prednost zaštite rada u EU i šengenske mobilnosti. Na izvršnom nivou, direktor logistike u Zvorniku zarađuje 3.070 do €4.350 mesečno, dok regionalna COO uloga može dostići 4.090 do €6.140 na vrhu lokalnog raspona. Ovi jazovi podstiču trajnu emigraciju iskusnih stručnjaka.

Kako će modernizacija granice finansirana od strane EU uticati na logističko tržište Zvornika?

Ulaganje Regional Balkan Transport Network od 12,7 miliona evra usmereno je na sisteme za upravljanje kolonama i proširene kapacitete za carinske preglede na prelazu Zvornik, sa očekivanim završetkom krajem 2026. godine. To bi trebalo da smanji prosečno vreme prelaska za približno 40%. Međutim, brže carinjenje povećava tražnju za sertifikovanim carinskim agentima i operaterima digitalnih sistema kojih već sada akutno nedostaje. Organizacije koje odlože zapošljavanje dok modernizacija ne bude završena suočiće se sa intenziviranom konkurencijom za već ograničen fond talenata.

Šta je sistem ASYCUDA World i zašto je važan za zapošljavanje u logistici? ASYCUDA World je automatizovani sistem upravljanja carinom koji je uvela Uprava za indirektno oporezivanje BiH. Firme koje su investirale u integraciju elektronske razmene podataka sa ovim sistemom prijavljuju 30% brže vreme carinjenja. Poznavanje ASYCUDA World i budućih IT sistema Carinskog zakonika EU sada je ključni kriterijum zapošljavanja za carinske i uloge usklađivanja.

Kandidati sa ovom digitalnom kompetencijom ostvaruju premiju, dok se firme koje se oslanjaju na papirne procese suočavaju sa rastućim pritiskom na marže i dužim redovima za carinjenje.Kako KiTalent može pomoći organizacijama da zaposle logističke lidere na Zapadnom Balkanu? KiTalent koristi veštačku inteligenciju za mapiranje talenata i direktni lov na glave kako bi identifikovao i pristupio senior stručnjacima koji nisu vidljivi kroz konvencionalne kanale regrutacije. Na tržištima kao što je Zvornik, gde se fond kvalifikovanih kandidata meri desetinama, a stope pasivnosti prelaze 80%, ova metodologija isporučuje kandidate spremne za intervju u roku od 7 do 10 dana. Model plaćanja po intervjuu znači da klijenti plaćaju samo kada upoznaju kvalifikovane kandidate.450 izvršnih imenovanja realizovanih globalno, KiTalent je izgrađen za tržišta na kojima brzina, preciznost i direktan pristup određuju ishod.

Koji su najveći rizici za rast logističkog sektora Zvornika?Tri rizika dominiraju. Prvo, demografski pad: opština je izgubila 22% radno sposobnog stanovništva od 2013. godine, što ograničava ponudu radne snage za fizički zahtevne logističke uloge. Drugo, ograničenja infrastrukturnog kapaciteta: jednotračni most na Drini ograničava protok na približno 600 kamiona dnevno, bez finansirane obilaznice pre 2028. godine. Treće, regulatorna nepredvidivost: sporovi o nadležnostima na nivou entiteta između Republike Srpske i državne vlade BiH povremeno odlažu unapređenja carinske opreme i stvaraju neizvesnost u planiranju za firme koje razmatraju kapitalna ulaganja.