Mostarski vinski i agro-prehrambeni sektor 2026: Investicije pristižu, ali talenat za njihovu realizaciju ne

Vinogradima Hercegovine ne nedostaje sunčeve svetlosti. Sa 2.280 sunčanih sati godišnje, mikroklimom na kojoj bi mediteranski proizvođači mogli da pozavide i autohtonim sortama grožđa koje privlače sve veće međunarodno interesovanje, područje oko Mostara ima sve prirodne prednosti potrebne jednom premium vinskom sektoru. EU pretpristupna sredstva u vrednosti od 12,7 miliona evra dodeljena su Hercegovačko-neretvanskom kantonu za ruralni razvoj u periodu između 2024. i 2026. U planiranju su tri logistička čvorišta hladnog lanca. Postavljeni su ciljevi za proširenje sistema navodnjavanja. Drugim rečima, kapital pristiže.

Problem je ljudski. Popunjenost upražnjenih radnih mesta za poljoprivredne tehničare u kantonu iznosila je svega 43% u roku od 90 dana tokom 2024, prema podacima Federalnog zavoda za zapošljavanje BiH. Senior enolozi i menadžeri izvozne usklađenosti gotovo isključivo spadaju u grupu pasivnih kandidata — zadržani višegodišnjim angažmanima i privučeni hrvatskim i srpskim poslodavcima koji nude plate veće za 40 do 60%. Jaz između onoga što ovom sektoru treba i onoga što može da regrutuje ne smanjuje se. Naprotiv, produbljuje se upravo na nivoima senioriteta na kojima se donose odluke o kvalitetu, usklađenosti i spremnosti za izvoz.

U nastavku sledi strukturirana analiza faktora koji oblikuju mostarski agro-prehrambeni i vinski sektor u 2026: investicionog okruženja, strukturnih prepreka koje su mu prethodile, dinamike talenata koja danas predstavlja ključno ograničenje rasta i onoga što lideri zaduženi za zapošljavanje na ovom tržištu moraju da razumeju pre nego što njihova naredna potraga za kandidatima zastane.

Sektor definisan kontradikcijom

Agro-prehrambeni sektor Hercegovačko-neretvanskog kantona generiše približno 8,5% kantonalnog BDP-a, oslonjen na proizvodnu bazu od 4.847 hektara vinograda i 1.120 hektara maslinjaka koncentrisanih južno od Mostara.com/sr/mostar). Autohtone sorte grožđa Blatina i Žilavka privlače stabilno premium interesovanje sa izvoznih tržišta, uključujući Hrvatsku, Srbiju i dijasporske zajednice u Nemačkoj i Skandinaviji. Oko 35% prerađenog vina napušta Bosnu i Hercegovinu, dok proizvodnja maslinovog ulja pokriva oko 30% domaće tražnje.

To su brojke koje privlače investicije. Brojke koje treba posmatrati zajedno sa njima govore drugačiju priču.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u kantonu ima 2,4 hektara. Sedamdeset osam procenata gazdinstava na području opštine Mostar manje je od tri hektara. To je nasleđe zakona o nasleđivanju koje je Zakon o komasaciji zemljišta Federacije iz 2016. trebalo da reši. Taj zakon i dalje nije sproveden u kantonu zbog složenih struktura suvlasništva i nedostatka digitalizacije opštinskog katastra, prema Ekonomskom memorandumu Svetske banke za Bosnu i Hercegovinu. Komercijalno održivo imanje — proizvodna jedinica koja opravdava mehanizaciju, digitalne sisteme monitoringa i zapošljavanje jednog senior agronoma sa punim radnim vremenom — ovde gotovo da ne postoji.

Sektor je stoga podeljen. U kantonu posluje 47 registrovanih vinarija, od kojih tri upravljaju punionicama materijalno značajnog obima u krugu od 30 kilometara od Mostara. Iza njih stoji više od 200 mikro-proizvođača koji prodaju rinfuzni ili nebrendirani proizvod. Implikacije ove podele po pitanju talenata su ozbiljne. Tim trima proizvođačima većeg obima potrebni su stručnjaci za preciznu vitikulturu, menadžeri lanca snabdevanja sa poznavanjem ERP sistema i službenici za izvoznu usklađenost. Onih 200 mikro-proizvođača nijednu od tih uloga ne traži niti može da je priušti. Tržište talenata ne služi dobro ni jednima ni drugima: proizvodi generaliste koje proizvođači većeg obima ne mogu da iskoriste i specijaliste koje mikro-proizvođači ne mogu da zaposle.

Paradoks navodnjavanja: vode ima, ali infrastrukture nema

Jedno od najčešćih pogrešnih tumačenja ovog tržišta odnosi se na vodu. Sliv Neretve obezbeđuje dovoljan obim za navodnjavanje 100% poljoprivrednih potreba kantona, prema Izveštaju o vodnom bilansu Federalnog ministarstva poljoprivrede. Hercegovina nema problem oskudice vode. Ima problem upravljanja prikriven jezikom klimatskog rizika.

Samo 11,8% korišćene poljoprivredne površine u kantonu ima pristup kap po kap ili prskalnom navodnjavanju. Na nenavodnjavanim parcelama prinos grožđa u 2024. bio je 22% niži u poređenju sa petogodišnjim prosekom. FAO planiranje klimatske adaptacije za poljoprivredu BiH predviđa porast temperature od 1,5°C do 2030, što ugrožava ravnotežu kiselosti grožđa sorte Žilavka i potencijalno zahteva premeštanje vinograda na veće nadmorske visine.

IPA sredstva se nisu pretvorila u navodnjavane hektare

Od 2021. godine, €4,2 miliona IPA sredstava dodeljeno je za navodnjavanje u kantonu. Birokratska kašnjenja rezultirala su sa svega 180 hektara novog obuhvata naspram ciljanih 600. Akcioni plan navodnjavanja Federalnog ministarstva za period 2025–2027 predviđa dodatnih 800 hektara, ali sprovođenje zavisi od opštinskog sufinansiranja koje ostaje neizvesno. Za lidere zadužene za zapošljavanje u ovom sektoru, implikacija je direktna: svaka pozicija koja uključuje planiranje proizvodnje, prognoziranje prinosa ili upravljanje vinogradima zahteva stručnjaka koji može da funkcioniše u kontekstu duboke infrastrukturne nepredvidivosti. To nije veština koja se stiče u standardnom programu agronomije.

Klimatska adaptacija je sada ključni kriterijum zapošljavanja

Gubici izazvani sušom u 2024. nisu bili anomalija. Bili su tačka na liniji trenda. Proizvođači koji su ih najbolje prebrodili bili su oni sa kapacitetima za preciznu vitikulturu: GIS mapiranje, monitoring krošnje pomoću dronova, varijabilna primena đubriva. Upravo su to kompetencije koje su tržištu najhitnije potrebne, a koje ono najslabije proizvodi. Poljoprivredno-prehrambeni fakultet Univerziteta u Mostaru godišnje diplomira približno 85 studenata osnovnih studija. Šezdeset osam procenata agro-poslodavaca u kantonu ocenilo je spremnost tih diplomaca kao „nedovoljnu" za savremeno upravljanje podrumom u HEPOK-ovom istraživanju sektorskih veština iz 2023. Univerzitet prijavljuje stopu zaposlenosti od 94% u roku od godinu dana. Obe brojke su tačne. Objašnjenje leži u tome što se diplomci zapošljavaju na pozicijama ispod nivoa svojih kvalifikacija, obavljajući opšte poljoprivredne poslove umesto specijalizovanih tehničkih funkcijakoje su potrebne proizvođačima većeg obima.

Gde talenat zapravo odlazi

Aritmetika naknada sa kojom se suočavaju mostarski agro-prehrambeni poslodavci ne ostavlja mnogo prostora. Senior enolog ili glavni vinar u kantonu zarađuje između 2.800 i 4.200 BAM neto mesečno, približno 1.430 do €2.150. To predstavlja premiju od 35 do 50% u odnosu na industrijski prosek Federacije. Deluje konkurentno dok ne pogledate preko granice.

Hrvatske vinske regije u Istri i Dalmaciji istom stručnjaku nude ekvivalent od 6.000 do 9.000 BAM, odnosno 40 do 60% više od mostarskih nivoa. Hrvatski poslodavci nude i nešto što nijedna plata ne može da nadomesti: regulatorne okvire EU, šengensku mobilnost i karijerne strukture ugrađene u zrelu ekonomiju jedinstvenog tržišta. Za enologa sa ekspertizom u spontanoj fermentaciji ili menadžera bezbednosti hrane sa iskustvom u EU auditima, ekonomsku logiku ostanka u Mostaru teško je konstruisati.

Agroindustrijski konglomerati u Srbiji predstavljaju drugačiju, ali podjednako snažnu silu privlačenja. MK Group, Delta Agrar i slični operateri regrutuju profesionalce obučene u BiH za regionalne ekspanzione uloge, nudeći plate veće za 25 do 30% i karijerne putanje na više tržišta koje sektor Mostara, pretežno sastavljen od malih i srednjih preduzeća, jednostavno ne može da replicira. Čak i Sarajevo privlači administrativne i finansijske talente iz Mostara uz kompenzacione premije od 15 do 20%, mada razlika u troškovima života to delimično ublažava.

Rezultat je tržište pasivnih kandidata na nivou senior specijalista. Kvalifikovani enolozi i menadžeri izvozne usklađenosti u kantonu imaju staž od četiri do sedam godina kod svojih trenutnih poslodavaca. Nisu na portalima za posao. Nezaposlenost među sertifikovanim enolozima iznosi 3,2%, u poređenju sa 12,4% za opšte poljoprivredne radnike. Talenat koji je važan — zaposlen je, stabilan i na meti konkurenata koji mogu da ponude više. Da bi se do ovih stručnjaka uopšte došlo, potrebne su direktna identifikacija i metode headhunting-a koje tipičan pristup zapošljavanju u ovom sektoru, oslonjen na unutarregionalno umrežavanje i preporuke, ne obezbeđuje.

Uloge koje ovo tržište ne može da popuni

Tri kategorije uloga predstavljaju najizraženiji pritisak pri zapošljavanju u agro-prehrambenom sektoru kantona u 2026.

Tehničari za preciznu vitikulturu

Tražnja ovde nije za tradicionalnim agronomima. Potrebni su stručnjaci koji spajaju nauku o vinogradarstvu sa digitalnim kompetencijama: GIS mapiranje, upravljanje dronovima, senzorski monitoring zemljišta i varijabilna primena inputa. Sedamdeset procenata postojećih menadžera srednjeg nivoa u sektoru nema odgovarajuću osposobljenost za ERP i platforme lanca snabdevanja, prema HEPOK-ovom istraživanju veština. Jaz se ne svodi na apstraktnu digitalnu pismenost. Reč je o konkretnom spoju poljoprivredne nauke i primene tehnologije koji definiše savremeno upravljanje vitikulturom. Proizvođači koji investiraju u klimatsku adaptaciju ne mogu da sprovedu svoje planove bez ovog profila.

Menadžeri bezbednosti hrane i izvozne usklađenosti

Ulazak na izvozna tržišta EU zahteva usklađenost sa organskim standardima EU 2018/848, HACCP protokolima i GlobalGAP sertifikacijom. Prosečna investicija potrebna da mala vinarija dostigne ove standarde iznosi od 25.000 evra za laboratorijska i dokumentaciona unapređenja.000 do €40.Prosečna investicija potrebna da mala vinarija dostigne ove standarde iznosi od 25.000 evra za laboratorijska i dokumentaciona unapređenja. Šezdeset osam procenata vinarija u kantonu ima godišnji promet ispod 500.000 evra, što ovo čini materijalno značajnom odlukom o alokaciji kapitala.Šezdeset osam procenata vinarija u kantonu ima godišnji promet ispod 500.000 evra, što ovo čini materijalno značajnom odlukom o alokaciji kapitala. Menadžer usklađenosti koji nadgleda ovu tranziciju nije pozicija za juniore. Potrebno mu je direktno iskustvo sa EU procesima revizije, sistemima sledljivosti šarži i regulatornom arhitekturom ciljnih izvoznih tržišta. Ovaj profil u kantonu zarađuje između 1 €.230 i €1.840 mesečno. Isti profil u Zagrebu postiže znatno više. Trošak nepopunjavanja ove uloge nije samo odloženo zapošljavanje — to je odložen ulazak na tržište, dok konkurenti u Hrvatskoj i Sloveniji ne čekaju.

Inženjeri mašinskog održavanja

Procesna oprema u podrumima i punionicama zahteva specijalističko znanje održavanja koje lokalni sistem stručnog obrazovanja ne obezbeđuje u dovoljnoj meri. Hladnjače i podrumske operacije već se suočavaju sa troškovima električne energije koji su 18% viši od proseka EU za uporedive agro-prerađivače, prema podacima Regulatorne komisije za energiju FBiH. Zastoji opreme dodatno pogoršavaju pritisak na marže. Uloga inženjera održavanja nije glamurozna, ali se njeno odsustvo direktno oseća u obimu proizvodnje i kvalitetu proizvoda.

Jedna originalna analitička tvrdnja

Investicije koje se slivaju u agro-prehrambeni sektor Hercegovine razotkrile su tržište talenata koje je ranije bilo nevidljivo jer nije bilo relevantno. Kada se sektor sastojao od mikro-proizvođača koji su rinfuzno vino prodavali na domaćem tržištu, odsustvo stručnjaka za preciznu vitikulturu i menadžera za izvoznu usklađenost nije bilo važno — proizvodu oni nisu bili potrebni. EU pretpristupna sredstva, razvoj premium brendova i ambicija izlaska na izvozna tržišta promenili su specifikaciju svake uloge srednjeg i višeg nivoa u sektoru, ali se lanac snabdevanja talentima uopšte nije promenio. Kapital je stvorio tražnju za radnom snagom koju lokalni obrazovni sistem nikada nije bio osmišljen da proizvede, lokalna struktura naknada ne može da zadrži, a lokalna infrastruktura zapošljavanja ne može da dosegne. Ovaj nedostatak nije cikličan. To je problem prve generacije: uloge su nove, profesionalaca je malo i nesrazmerno su locirani van granica Bosne i Hercegovine.

To je analitička okosnica trenutnog tržišta. Kapital za rast i strukturni fondovi EU ubrzavaju tražnju za veštinama koje još ne postoje u dovoljnoj meri unutar kantona. Godišnjih 85 diplomaca Univerziteta u Mostaru apsorbuje se u generalizovana radna mesta. Specijalisti koji su potrebni sektoru ili su u Hrvatskoj gde zarađuju 40 do 60% više, ili u Srbiji gde grade karijere na više tržišta, ili su toliko duboko integrisani kod svojih sadašnjih poslodavaca da ih samo direktan, ciljni pristup identifikaciji pasivnih kandidata može izneti na videlo.zato što nije mogla da obezbedi stalnog enologa sa iskustvom u spontanoj fermentaciji.

Konkretni dokazi neuspeha u zapošljavanju

Prema izveštavanju mostarskog dnevnog lista Dnevni List, Vinarija Nuić je odložila lansiranje nove premium etikete u drugom kvartalu 2024. Vinarija je na kraju angažovala konsultanta iz Zagreba na kvartalni zadržani honorar — što je skuplje po satu, manje integrisano u proizvodni ciklus i po svojoj prirodi privremeno rešenje. Ovo nije izolovan incident. Ovo nije izolovan incident. To je strukturni obrazac za svako specijalizovano zapošljavanje na ovom tržištu.

Izveštavanje u Poslovnim novinama opisalo je obrazac koji se poklapa sa iskustvom jedne velike hercegovačke vinarije koja je krajem 2023. restrukturirala svoju tehničku hijerarhiju, kreirajući dvostruku poziciju „Menadžer vitikulture i digitalnih sistema" kako bi zadržala senior agronoma koji je dobio ponudu od hrvatskog proizvođača. Restrukturiranje je uključivalo premiju na platu od 35% i uslove podele dobiti koji ranije nisu bili nuđeni tehničkom osoblju. Dinamika kontra-ponude u ovom slučaju je poučna. Poslodavac nije jednostavno izjednačio viši iznos. Osmislio je novu ulogu kako bi ostanak učinio privlačnijim od odlaska. Taj nivo strukturnog prilagođavanja zarad jednog pojedinačnog slučaja zadržavanja signalizira ozbiljnost osnovnog tržišnog pritiska.

Na izvršnom nivou, generalni direktor ili direktor operacija u vinariji srednje veličine sa kapacitetom iznad 500.000 litara ostvaruje između 5.500 i 8.500 BAM neto mesečno, približno €2.820 do €4.360, uključujući bonuse za učinak vezane za izvozne prihode. Uloga komercijalnog direktora u izvozno orijentisanom poslovanju donosi između 2 evra.560 i €3.840. To su značajni nivoi kompenzacije po bosanskim standardima, ali nisu konkurentni u poređenju sa ekvivalentnim ulogama u hrvatskim ili srpskim agroindustrijskim kompanijama. prehrana, piće i FMCG stoga mora da izgradi vrednosnu ponudu koja prevazilazi platu: autonomiju manjeg poslovanja, prestiž rada sa autohtonim sortama koje privlače međunarodnu pažnju i karijernu diferencijaciju koja proizlazi iz stvaranja nečega, a ne samo njegovog održavanja.

Šta tržište 2026. zahteva od lidera zaduženih za zapošljavanje

Federalni zavod za zapošljavanje projektuje jaz od 15% između potražnje za sezonskom poljoprivrednom radnom snagom i domaće ponude za berbu 2026. Ova naslovnica potcenjuje problem na nivou specijalista. Nedostatak sezonske radne snage može se rešavati privremenim migracionim šemama ili mehanizacijom. Nedostatak senior enologa, menadžera usklađenosti i stručnjaka za preciznu vitikulturu — ne može.

Lideri zaduženi za zapošljavanje u mostarskom agro-prehrambenom sektoru suočavaju se sa tržištem koje ima četiri određujuće karakteristike. Prvo, baza kandidata za kritične uloge je pretežno pasivna — sertifikovani enolozi su praktično u punoj zaposlenosti. Drugo, konkurentski skup prevazilazi granice Bosne i Hercegovine, pri čemu hrvatski i srpski poslodavci nude kompenzacije i karijerne strukture koje mostarski sektor malih i srednjih preduzeća ne može da prati samo kroz platu. Treće, obrazovni lanac proizvodi obim, ali ne i specifičan spoj kompetencija koji je potreban proizvođačima većeg obima. Četvrto, tradicionalne metode regrutacije, koje se oslanjaju na oglase za posao i preporuke iz mreže kontakata, dosežu najviše aktivnih 3,2% baze specijalističkih talenata. Preostalih 96,8% mora biti identifikovano, procenjeno i direktno kontaktirano.

Za organizacije koje posluju na ovom tržištu, pitanje nije da li je specijalizovana sposobnost pretrage potrebna. Pitanje je da li organizacija može sebi da priušti da posluje bez nje. Vinarija koja ne može da popuni poziciju glavnog enologa odlaže lansiranje proizvoda. Prerađivač koji ne može da zaposli menadžera izvozne usklađenosti ne može da uđe na tržišta EU. Vinogradarska operacija bez kapaciteta za preciznu vitikulturu ne može da se prilagodi klimatskim uslovima koji već sada smanjuju prinose.

KiTalent sarađuje sa agro-prehrambenim i FMCG kompanijama koje se suočavaju upravo sa ovakvim profilom izazova: specijalizovane liderske uloge na tržištima gde su najbolji kandidati zaposleni, pasivni i često locirani u susednoj zemlji. Kroz [Talent Mapping unapređen pomoću veštačke inteligencije]com/sr/talent-mapping), KiTalent identifikuje kandidate koji nisu vidljivi kroz konvencionalne kanale, isporučujući uži spisak kandidata spremnih za intervju u roku od 7 do 10 dana. Model plaćanja po intervjuu znači da organizacije investiraju samo kada upoznaju kvalifikovane kandidate, čime se eliminiše početni retainer rizik koji manji proizvođači u ovom sektoru ne mogu da opravdaju.

Sa stopom zadržavanja od 96% nakon jedne godine kroz 1.450 executive plasmana, pristup kompanije KiTalent izgrađen je za tržišta na kojima pravilno zapošljavanje iz prvog pokušaja nije stvar preferencije, već nužnosti. Za lidere zadužene za zapošljavanje u hercegovačkom vinskom i agro-prehrambenom sektoru koji se takmiče sa bolje resursno opremljenim poslodavcima iz Zagreba, Beograda i šire — [započnite razgovor sa našim timom za izvršno regrutovanje]o tome kako da dođete do kandidata koje ovo tržište ne može samo da otkrije.

Često postavljana pitanja

Koji su najveći izazovi zapošljavanja u mostarskom agro-prehrambenom i vinskom sektoru?

Primarni izazov je ozbiljan nedostatak stručnjaka srednjeg i senior nivoa, posebno tehničara za preciznu vitikulturu, menadžera bezbednosti hrane i izvozne usklađenosti, kao i inženjera mašinskog održavanja. Popunjenost upražnjenih radnih mesta za poljoprivredne tehničare u Hercegovačko-neretvanskom kantonu iznosila je svega 43% u roku od 90 dana tokom 2024. Senior enolozi posluju na tržištu gotovo pune zaposlenosti, sa svega 3,2% nezaposlenosti među sertifikovanim stručnjacima. Hrvatski i srpski poslodavci nude plate veće za 40 do 60%, čime iskusne talente odvlače iz kantona. Ovi nedostaci direktno ograničavaju lansiranje proizvoda, ulazak na izvozna tržišta i investicije u klimatsku adaptaciju.

Koliko senior enolog zarađuje u Hercegovini u poređenju sa Hrvatskom?

Senior enolog ili glavni vinar u Hercegovačko-neretvanskom kantonu zarađuje između 2.800 i 4.200 BAM neto mesečno, približno €1.430 do €2.150. Ekvivalentne uloge u hrvatskim regijama Istra i Dalmacija nude ekvivalent od 6.000 do 9.000 BAM, odnosno premiju od 40 do 60%. Hrvatski poslodavci takođe obezbeđuju regulatorne okvire EU i šengensku mobilnost. Ova razlika čini zadržavanje iskusnog enološkog talenta jednim od najurgentnijih izazova za premium vinarije Hercegovine i često zahteva nemonetarne podsticaje kao što su učešće u vlasništvu ili aranžmani podele dobiti.

Kako EU pretpristupna sredstva utiču na zapošljavanje u agro-prehrambenom sektoru Hercegovine?IPA III grantovi za ruralni razvoj u vrednosti od 12,7 miliona evra dodeljeni su Hercegovačko-neretvanskom kantonu za period 2024–2026, finansirajući logistička čvorišta hladnog lanca, infrastrukturu za navodnjavanje i unapređenja prerade. Ovaj kapital stvara tražnju za tehničkim i menadžerskim ulogama koje lokalno tržište talenata ranije nije zahtevalo u ovakvom obimu, uključujući specijaliste za usklađenost sa EU organskom sertifikacijom i menadžere lanca snabdevanja sa poznavanjem ERP sistema. Finansiranje ubrzava jaz u talentima koji lokalni obrazovni sistem, sa 85 diplomaca poljoprivrede godišnje, ne može da zatvori potrebnim tempom niti na potrebnom nivou specijalizacije.

Zašto je fragmentacija zemljišta problem za zapošljavanje u vinskom sektoru Hercegovine?Fragmentacija zemljišta sprečava formiranje komercijalno održivih poseda. Pošto je 78% poljoprivrednih gazdinstava u opštini Mostar manje od tri hektara, većina operacija ne može da opravda zapošljavanje senior agronoma, menadžera usklađenosti ili specijaliste za digitalnu vitikulturu sa punim radnim vremenom. Samo malobrojni proizvođači većeg obima sa značajnim kapacitetima punjenja ostvaruju prihod dovoljan da privuku i zadrže specijalistički talenat. To koncentriše tražnju za zapošljavanjem kod malog broja poslodavaca, dok većina sektora posluje ispod praga na kojem profesionalno upravljanje talentima postaje relevantno, što dodatno sužava dostupno tržište za specijaliste.

Kako kompanije za Executive Search mogu pomoći agro-prehrambenim kompanijama u Bosni i Hercegovini? Specijalističke uloge u agro-prehrambenom sektoru Hercegovine postoje na tržištu koje je pretežno sastavljeno od pasivnih kandidata. Kvalifikovani stručnjaci imaju staž od četiri do sedam godina kod sadašnjih poslodavaca i ne pojavljuju se na javnim portalima za posao. KiTalent koristi mapiranje talenata zasnovano na AI i direktne metode hedhantinga kako bi identifikovao i pristupio ovim kandidatima širom Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Srbije i dijasporskih tržišta. Model plaćanja po intervjuu eliminiše početne troškove retainera, a uži spiskovi kandidata spremnih za intervju isporučuju se u roku od 7 do 10 dana, omogućavajući manjim proizvođačima da se takmiče za talenat kojem inače ne bi mogli da pristupe.

Koje veštine su najtraženije za izvozno tržište vina iz Hercegovine? Izvozno orijentisanim vinarijama potrebni su stručnjaci sa direktnim iskustvom u organskoj sertifikaciji EU 2018/848, HACCP protokolima, GlobalGAP standardima i sistemima sledljivosti lotova kao što je SAP Business One. Poslovni nivo engleskog ili nemačkog jezika neophodan je za uloge okrenute izvozu, uz duboko poznavanje regulatornih zahteva ciljnih tržišta u EU i Skandinaviji. Potrebna investicija u usklađenost za male vinarije kreće se od 25.000 do €40.000 €, što zapošljavanje kvalifikovanog menadžera bezbednosti hrane i izvozne usklađenosti čini preduslovom za ulazak na tržište, a ne opcionalnim dodatkom.