Ruralni turizam u Livnu ima finansiranje. Nema ljudi koji to finansiranje mogu da iskoriste.

Evropska unija je kroz programske cikluse IPA III i INTERREG opredelila više od 2,1 milion evra za infrastrukturu ruralnog turizma u zaleđu Livna. Obeležavanje staza na planini Cincar. Sistemi za prečišćavanje otpadnih voda za ključna agro-turistička sela. Programi sertifikacije za nova ruralna domaćinstva. Kapital postoji. Zaključno sa 2026. godine, iskorišćeno je svega 45% tih sredstava. Novac nije zaglavljen u Briselu. Zaglavljen je u opštini koja ne može da zaposli menadžere projekata, koordinatore grantova i dvojezične operativne lidere neophodne da dodeljeni evri postanu funkcionalni turistički kapaciteti.

Ovo nije priča o tržištu kojem nedostaju investicije. Ovo je priča o tržištu na kojem su investicije nadmašile ljudski kapital potreban da se sprovedu u delo. Livno, administrativni centar Kantona 10 u zapadnoj Bosni i Hercegovini, leži na ivici najvećeg kraškog polja u Evropi, na manje od 90 minuta od hrvatske jadranske obale, i u srcu rastućeg klastera eko-turizma i agro-turizma zasnovanog na nasleđu transhumance, proizvodnji livanjskog sira i terenu Dinarskih Alpa. Svi sastojci za uspešnu priču ruralnog turizma su tu. Ljudi koji te sastojke mogu da povežu — nisu.

U nastavku sledi terenska analiza o tome zašto sektor ruralnog turizma u Livnu ne uspeva da pretvori svoje prirodne prednosti i dostupno finansiranje u održiv rast. Članak razmatra konkretne jazove u talentima koji ograničavaju tržište, strukturne sile zbog kojih je te jazove toliko teško premostiti i ono što organizacije koje posluju u ovom sektoru ili ulažu u njega moraju da razumeju o izazovu zapošljavanja sa kojim se suočavaju.

Tržište izgrađeno na mikro-preduzećima i sezonskoj tražnji

Turističkom ekonomijom Livna ne dominiraju hotelski lanci niti resort operateri. Reč je o klasteru mikro-preduzeća. Trideset osam registrovanih pansiona i porodičnih gazdinstava posluje sa manje od deset ležajeva svako. Dva hotela srednje veličine opslužuju opštinu. Dvanaest sertifikovanih poljoprivrednih domaćinstava nudi usluge ruralnog turizma, kombinujući proizvodnju mlečnih proizvoda sa iskustvima za posetioce. Ukupan formalni smeštajni kapacitet opštine iznosi približno 850 ležajeva, od čega 320 otpada na ruralna domaćinstva.

Kanton 10 je zabeležio 28.764 turistička dolaska i 76.543 noćenja u 2023, prema najnovijem kompletnom skupu podataka. To predstavlja rast od 12% u odnosu na 2022, ali je i dalje 18% ispod vrhunca iz 2019. Ruralna turistička domaćinstva ostvarila su približno 8.400 tih noćenja. Rast je stvaran, ali skroman, i odvija se unutar čvrstih fizičkih ograničenja.

Sezonalnost određuje sve. Šezdeset pet procenata godišnjih dolazaka koncentrisano je između jula i septembra, podstaknuto festivalima transhumance, planinarenjem i turizmom divljih životinja na Livanjskom polju. Dodatnih 20% otpada na januar i februar, kada Livno služi kao baza za prelazni smeštaj skijaša koji idu ka Kupresu, 35 kilometara istočno. Tokom preostalih pet meseci u godini, popunjenost drastično opada. To stvara nestabilnost novčanog toka koja mikro-preduzećima gotovo onemogućava da ponude celogodišnje zaposlenje uz konkurentne zarade, a to opet gotovo onemogućava privlačenje i zadržavanje menadžerskih talenata potrebnih sektoru da preraste svoj trenutni plafon.

Sama opština projektuje manjak od 400 do 500 ležajeva tokom vrhunca sezone do 2026. ukoliko ne dođe do novih ulaganja u smeštajne kapacitete. Kada tražnja premaši lokalnu ponudu, višak odlazi 90 minuta zapadno — do Splita u Hrvatskoj. Prihod koji bi mogao da cirkuliše unutar livanjskog klastera u potpunosti napušta zemlju.

Zamka ulazne tačke: infrastrukturni troškovi bez zadržavanja prihoda

Pozicioniranje Livna kao ulazne tačke ka Parku prirode Blidinje i ski-zoni Kupres na prvi pogled deluje kao prednost. Posetioci prolaze tuda. Hoteli se pune. Restorani služe obroke. Ali visokovredni prihodi od tih posetilaca ostvaruju se negde drugde. Ski-pasovi donose prihod opštinama Kupresa. Naknade za vođene planinske ture odlaze ka javnoj kantonalnoj ustanovi koja upravlja Blidinjem. Ulaznice za park ostaju u budžetu zaštićenog područja.

Livno snosi infrastrukturne troškove turističkog prelivanja — održavanje puteva, upravljanje otpadom, sezonsko policijsko prisustvo i hitne službe rastu proporcionalno broju posetilaca. Ali ekonomska vrednost koju preduzeća u Livnu uspevaju da zadrže nesrazmerno je koncentrisana na smeštaj i hranu, a to su segmenti sa najnižim maržama u lancu vrednosti turizma.

U tome leži analitička tenzija koja Livno najjasnije razlikuje od drugih tržišta ruralnog turizma. Rast broja dolazaka ne prevodi se automatski u rast prosperiteta zajednice domaćina. Ulazna tačka koja ne zadržava vrednost onoga čemu služi kao prolaz zapravo subvencioniše tuđu turističku ekonomiju.

Strategija razvoja Kantona 10 za period 2021–2027 prepoznaje ovu dinamiku, ali je nije rešila. Rešavanje bi zahtevalo da preduzeća sa sedištem u Livnu razviju sopstvena visokovredna iskustva: vođene ture kraške geologije, višednevne imerzivne programe pravljenja sira, strukturisane pakete lovnog turizma formirane po međunarodnim cenama. Svako od ovih rešenja zahteva upravo onu vrstu specijalizovanog menadžerskog talenta koju tržište trenutno ne može da privuče.

Gde je novac i zašto ne može da se pokrene

EU4Business facility i INTERREG Danube projekti opredelili su 2,1 milion evra za infrastrukturu ruralnog turizma u zaleđu Livna tokom programskog perioda 2021–2025. Aktivni projekti uključuju obeležavanje staza na planini Cincar i infrastrukturu za otpadne vode u selu Prolog, ključnom agro-turističkom čvorištu. Strategija turizma Kantona 10 cilja sertifikaciju dodatnih 15 ruralnih turističkih domaćinstava do kraja 2026, sa fokusom na iskustva pravljenja sira i etno-gastronomije.

Stopa iskorišćenosti od 45% jeste brojka koja definiše stvarno ograničenje ovog tržišta.

Mehanizmi finansiranja EU poput IPA III i INTERREG nisu pasivne bespovratne pomoći. Oni zahtevaju detaljne projektne predloge, usklađenost sa pravilima javnih nabavki, finansijsko izveštavanje prema standardima EU i višefaznu administrativnu koordinaciju. U opštini u kojoj se turistički sektor sastoji od porodičnih gazdinstava sa tri do pet zaposlenih, kapacitet da se takve bespovratne pomoći napišu, vode i administrativno izveštavaju jednostavno ne postoji u dovoljnoj meri.

Jaz u grant koordinatorima

Podaci Službe za zapošljavanje Kantona 10 pokazuju da upražnjena mesta za pozicije koje zahtevaju veštine upravljanja EU projektima i znanje nemačkog jezika ostaju otvorena 90 do 120 dana, u poređenju sa 45 dana za generičke ugostiteljske pozicije. Veštine potrebne za upravljanje IPA III bespovratnom pomoći nisu ugostiteljske veštine. To je hibrid ekspertize u javnoj upravi, znanja o finansijskoj usklađenosti i jezičke sposobnosti za komunikaciju sa službenicima EU programa. Profesionalci ovog profila u Bosni i Hercegovini gravitiraju ka Sarajevu, gde su plate koordinatora za bespovratna sredstva 40 do 50% iznad nivoa u Livnu, a opcije rada na daljinu im sve više omogućavaju da opslužuju ruralne klijente bez preseljenja.

Rezultat je začarani krug. Livno ne može da iskoristi dodeljeno EU finansiranje jer nema kvalifikovane menadžere projekata. Ne može da privuče kvalifikovane menadžere projekata jer ne može da ponudi konkurentnu kompenzaciju. Ne može da ponudi konkurentnu kompenzaciju jer su njegova turistička preduzeća premala i previše sezonska da generišu prihod koji bi finansirao te plate. A ta preduzeća ne mogu da rastu bez infrastrukture koju je neiskorišćeno EU finansiranje trebalo da izgradi.

Koliko zaista košta iskorišćenost od 45%

Kada se programski ciklus EU zatvori sa neutrošenim sredstvima, ta sredstva se ne prenose automatski. Vraćaju se u programski fond ili se preraspodeljuju regionima sa boljim rezultatima. Cena niske iskorišćenosti nije samo odložena infrastruktura — to je trajni gubitak investicije koja se neće vratiti u sledećem ciklusu ukoliko Kanton 10 ne pokaže unapređen kapacitet. Za turistički sektor koji zavisi od EU grantova za 70% planiranih infrastrukturnih ulaganja, to je egzistencijalni rizik prikriven kao administrativna neprijatnost.

Tri uloge koje ovo tržište ne može da popuni

Nedostatak talenata u Livnu nije generički. Koncentrisan je u tri konkretna profila koji se nalaze na preseku veština koje se retko sreću zajedno.

Menadžeri operacija ruralnog turizma

Prvi i najkritičniji jaz odnosi se na operativne menadžere koji mogu da vode kompleks ruralnog turizma. Ovo nije konvencionalna uloga hotelskog menadžmenta. Zahteva istovremenu kompetentnost u operacijama ugostiteljstva, poljoprivrednoj logistici i dizajnu iskustva gostiju ukorenjenom u lokalno nasleđe. Menadžer operacija ruralnog turizma u klasteru Livna mora da usklađuje rasporede proizvodnje sira sa obilascima posetilaca, upravlja sezonskim osobljem i za poljoprivredu i za smeštaj, i održava standarde ekološke usklađenosti neophodne za poslovanje u blizini Ramsar močvarnog područja Livanjsko polje.

Generalni menadžeri u kompleksima ruralnog turizma ostvaruju 3.200 do 4.200 BAM mesečno na tržištu Livna, što je ekvivalent približno 1.640 do 2.150 evra. To je 15 do 20% ispod referentne vrednosti Sarajeva i 30 do 35% ispod ekvivalentnih pozicija u Mostaru. Ovaj jaz u kompenzaciji dovoljno je izražen da preusmeri kvalifikovane kandidate ka urbanim centrima, ali je sama uloga vezana za lokaciju na način na koji urbane alternative nisu. Znanje o pravljenju sira, razumevanje nasleđa transhumance i odnosi sa lokalnim poljoprivrednim zadrugama ne mogu se replicirati u Sarajevu. Kandidati koji poseduju ovu kombinaciju po definiciji su već integrisani u slične uloge na drugim mestima, imaju nisku nezaposlenost i dug staž na trenutnim pozicijama.

Višejezični interpretativni vodiči

Drugi jaz odnosi se na eko-turističke vodiče sa tehničkim outdoor kvalifikacijama i znanjem jezika. Sezonski vodiči sa sertifikatom Wilderness First Responder i tečnim engleskim ostvaruju premiju od 40 do 50% iznad standardnih tarifa, zarađujući približno 1.800 BAM mesečno naspram 1.200 BAM za vodiče bez sertifikata. Čak i uz ovu premiju, pozicije ostaju nepopunjene do maja svake sezone, čime se skraćuje period u kojem operateri mogu da nude vođene programe tokom vrhunca tražnje.

Znanje nemačkog jezika posebno je oskudno. Nemačka i Austrija predstavljaju primarna izvorna tržišta za planinarenje i lovni turizam u regionu Dinarskih Alpa, a radna snaga vodiča u Livnu uglavnom govori engleski i hrvatski. Interpretativni vodič koji može da objasni krašku geologiju i nasleđe transhumance grupi planinara koji govore nemački, na njihovom jeziku, ostvaruje premiju koju tržište prepoznaje, ali ne može dosledno da plati.

EU project koordinatori

Treći jaz, već razmatran u kontekstu iskorišćenosti finansiranja, najznačajniji je za srednjoročnu putanju sektora. Bez koordinatora koji mogu da upravljaju IPA III i INTERREG prijavama od podnošenja do isplate, kapitalni pipeline koji finansira svako veće infrastrukturno unapređenje u regionu nastaviće da podbacuje. Ovo nije ugostiteljska uloga. To je uloga iz domena javnog sektora i razvojnog finansiranja koja služi turističkom sektoru. Kandidati kvalifikovani za nju rade u NVO organizacijama sa sedištem u Sarajevu, kancelarijama delegacija EU ili međunarodnim konsultantskim kućama za razvoj. Do njih se ne dolazi objavom oglasa na bosanskom portalu za poslove.

Zašto konvencionalna regrutacija ne funkcioniše na ovom tržištu

Podaci iz anketa među poslodavcima u Kantonu 10 pokazuju da 80 do 90% kvalifikovanih kandidata za senior pozicije u ruralnom turizmu mora da bude pronađeno putem headhunting pristupa, a ne kroz oglase za posao. Ovaj podatak u skladu je sa strukturnim karakteristikama tržišta. Bazen kvalifikovanih kandidata je mali, visoko specijalizovan i gotovo u potpunosti zaposlen. Menadžer operacija ruralnog turizma sa iskustvom u EU projektima, znanjem nemačkog jezika i lokalnim poljoprivrednim znanjem ne pretražuje MojPosao.ba. Takva osoba vodi sličnu operaciju u Istri, upravlja agro-turističkim programom u Toskani ili koordinira razvojne projekte iz kancelarije u Sarajevu.

Aktivno tržište kandidata u Livnu ograničeno je na sezonsko uslužno osoblje i početnike u ugostiteljstvu — segment sa visokom nezaposlenošću i velikom fluktuacijom. Nivo izvršnih direktora i specijalista predstavlja tržište pasivnih kandidata u svom najčistijem obliku: nezaposlenost ispod 3%, prosečan staž duži od pet godina i gotovo nikakvo dobrovoljno traženje novog posla.

Turistička zajednica Kantona 10 raspolaže godišnjim budžetom od približno 350.000 BAM, odnosno oko 179.000 evra. Taj iznos mora da pokrije sve marketinške, promotivne i operativne aktivnosti. Budžetska stavka za izvršnu pretragu ne postoji. Kada operater ruralnog turizma u livanjskom klasteru treba senior menadžera, pretraga se sprovodi kroz lične mreže, preporuke i nadu. Rezultat su pozicije koje ostaju otvorene četiri meseca dok sezona prolazi.

Za organizacije koje moraju da dopru do pasivnih, visokoučinkovitih profesionalaca na nišnim tržištima, razlika između tradicionalnog oglašavanja poslova i direktne identifikacije kandidata nije marginalna. To je razlika između pretrage koja uspeva i one koja ni ne počinje.

Geografija konkurencije koja oblikuje svaku odluku o zapošljavanju

Svaka odluka kandidata u turističkom sektoru Livna donosi se u odnosu na tri konkurentske geografske tačke, od kojih svaka privlači talente u drugom smeru.

Mostar, 130 kilometara jugoistočno, nudi 30 do 35% više zarade za ekvivalentne menadžerske uloge u ugostiteljstvu. Još važnije, nudi napredovanje ka međunarodnim hotelskim lancima. Profesionalac u ugostiteljstvu koji počne u Mostaru može da pređe u Marriott ili Hilton objekat unutar Hercegovačko-neretvanskog kantona. Profesionalac koji počne u Livnu prelazi lateralno između porodično vođenih pansiona.

Sarajevo dominira tržištem talenata za upravljanje EU projektima. Grant koordinatori u glavnom gradu zarađuju 40 do 50% više od kolega u Livnu, a rastuća dostupnost rada na daljinu omogućava kvalifikovanom osoblju da opslužuje ruralne klijente bez preseljenja u ruralna područja. To je možda i najpodmuklija konkurentska dinamika: Sarajevo ne mora da preotima menadžere projekata iz Livna. Dovoljno je da ponudi bolju verziju istog posla sa poželjnije lokacije.

Split, Hrvatska, udaljen 90 minuta vožnje, predstavlja potpuno drugačiji konkurentski nivo. Plate za sezonski rad u ugostiteljstvu po standardima EU iznose 2,5 do 3 puta više od nivoa u BiH. Sezonski vodič ili menadžer recepcije koji može legalno da radi u Hrvatskoj suočava se sa očiglednim izborom. Studija Svetske banke o mobilnosti radne snage na Zapadnom Balkanu dokumentuje ovaj odliv talenata kao regionalni fenomen, a ne specifičnost Livna, ali blizina hrvatske granice čini problem naročito izraženim.

Livno zadržava talente kroz dva mehanizma. Troškovi života su 60% niži nego u Sarajevu, što je važno profesionalcima sa porodicama i nekretninama. Nišna ekspertiza u agro-turizmu — naročito znanje o proizvodnji livanjskog sira i nasleđu transhumance — zaista je vezana za lokaciju. Ne možete naučiti da pravite livanjski sir u Sarajevu. Ali ekspertiza vezana za lokaciju služi kao alat za zadržavanje postojećih stručnjaka, ne kao alat za privlačenje novih.

Šta sektor mora da razume pre nego što zaposli

Osnovna analitička tvrdnja koju ovo tržište zahteva je jednostavna, ali se dosledno zanemaruje: ograničenje ruralnog turizma u Livnu nije problem kapitala. To je problem implementacije. EU je obezbedila investicije. Prirodni resursi su svetske klase. Tržišni pristup sa jadranske obale je održiv. Ono što nedostaje jeste sloj specijalizovanog ljudskog kapitala — možda 15 do 20 pojedinaca na nivou cele opštine — koji mogu da pretvore te prednosti u funkcionalne turističke proizvode. Odsustvo tih 15 do 20 ljudi razlog je zašto je 2,1 milion evra ostalo 55% neutrošeno, zašto će se manjak ležajeva produbljivati i zašto ulazna tačka nastavlja da subvencioniše turističke ekonomije svojih suseda.

Ovo nije izazov koji se rešava povećanjem broja zaposlenih. Zapošljavanje još 50 sezonskih radnika neće promeniti putanju. Popunjavanje tri do pet kritičnih pozicija na nivou seniora hoće. Operativni menadžer koji može da osmisli celogodišnji agro-turistički program smanjuje sezonalnost. Grant koordinator koji može da podigne iskorišćenost sa 45% na 80% otključava infrastrukturne investicije vrednije od više od jedne decenije turističkih prihoda. Višejezični direktor programa koji može da formira cene i pakete za prirodne resurse Livna za nemačko i austrijsko tržište može da repozicionira čitav klaster.

Pristup regrutaciji potreban za ove uloge ni po čemu ne liči na pristup kojim se popunjavaju sezonske pozicije. Ti kandidati su zaposleni, zadovoljni i ne traže posao. Rasuti su po sličnim operacijama ruralnog turizma u Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji i širom Balkana. Njihova identifikacija zahteva sistematsko mapiranje talenata kroz fragmentirano tržište mikro-preduzeća i regionalnih razvojnih organizacija. Da bi se do njih došlo, potrebna je ponuda koja odgovara na njihove konkretne brige: razvoj karijere u mikro-tržištu, stanovanje i kvalitet života, i intelektualnu privlačnost izgradnje nečega iz snažne, ali nedovoljno razvijene osnove.

Za organizacije i razvojna tela koja ulažu u budućnost ruralnog turizma Livna, najvažnije zapošljavanje nije sledeći sezonski vodič. To je operativni lider ili direktor programa koji može da pretvori raspoložive resurse u funkcionalnu turističku ekonomiju. Trošak ostavljanja tih uloga nepopunjenim ne meri se izgubljenim prihodom, već izgubljenim ciklusima EU finansiranja koji se neće vratiti.

KiTalent radi sa organizacijama širom Evrope koje se suočavaju upravo sa ovom vrstom izazova: specijalizovane liderske pozicije na nišnim tržištima gde je bazen kandidata mali, pasivan i geografski raspršen. Sa stopom zadržavanja od 96% nakon godinu dana i modelom plaćanja po intervjuu koji eliminiše rizik unapred plaćenog retainer angažmana, ovaj pristup je izgrađen za tržišta na kojima je svako zapošljavanje nesrazmerno važno. Za organizacije koje rade na izgradnji kapaciteta senior liderstva u turizmu i agro-turizmu u ruralnoj ekonomiji Bosne i Hercegovine, započnite razgovor sa našim timom za pretragu o tome kako funkcioniše direktna identifikacija kandidata na ovako specijalizovanim tržištima.

Često postavljana pitanja

Koji su glavni turistički sektori u Livnu, Bosna i Hercegovina?

Turistička ekonomija Livna usredsređena je na tri međusobno povezana segmenta: eko-turizam zasnovan na kraškom močvarnom području Livanjsko polje i Parku prirode Blidinje, agro-turizam ukorenjen u nasleđu transhumance i proizvodnji livanjskog sira, i sezonski ski-turizam u funkciji prelaznog smeštaja za ski-zonu Kupres. Lovni turizam je manji, ali visokovredan segment, pri čemu Lovačko društvo Sokol upravlja sa 15.000 hektara lovišta za 80 do 100 stranih lovaca godišnje. Opština je zabeležila 76.543 noćenja u 2023, pri čemu je 65% dolazaka koncentrisano između jula i septembra.

Zašto je teško zaposliti menadžere ruralnog turizma u Livnu?

Teškoća proizlazi iz preseka tri faktora. Prvo, uloga zahteva retku kombinaciju veština upravljanja ugostiteljstvom, poljoprivredne logistike i upravljanja EU projektima. Drugo, kompenzacija u Livnu zaostaje za Sarajevom za 15 do 20% i za Mostarom za 30 do 35% za ekvivalentne pozicije. Treće, bazen kvalifikovanih kandidata gotovo je u potpunosti pasivan, sa nezaposlenošću ispod 3% i prosečnim stažom dužim od pet godina među stručnjacima. Podaci Kantona 10 pokazuju da seniorska upražnjena mesta u ruralnom turizmu ostaju otvorena 90 do 120 dana, u poređenju sa 45 dana za generičke ugostiteljske uloge.

Koliko zarađuju stručnjaci za ruralni turizam u Livnu?200 do 4.200 BAM mesečno (1.640 do 2.150 evra) na tržištu Livna. Seniorski menadžeri eko-turističkih programa zarađuju 2.200 do 3.200 BAM (1.125 do 1.640 evra), pri čemu specijalizacija za krašku ekologiju ili agro-turizam donosi gornji raspon. Menadžeri digitalnog marketinga i rezervacija zarađuju 2.000 do 2.800 BAM (1.020 do 1.430 evra), uz premije za oskudicu veština u upravljanju OTA kanalima na nemačkom jeziku. Sve navedene vrednosti materijalno zaostaju za benchmarkom Sarajeva i Mostara.

Kakvu ulogu EU finansiranje ima u razvoju turizma Livna? EU finansiranje je dominantan izvor kapitala za turističku infrastrukturu u zaleđu Livna. EU4Business facility i INTERREG Danube projekti opredelili su 2,1 milion evra za programski period 2021–2025, pokrivajući infrastrukturu staza, sisteme za otpadne vode i sertifikaciju ruralnih domaćinstava. Međutim, 70% svih planiranih ulaganja u turističku infrastrukturu zavisi od EU grantova, a stopa iskorišćenosti iznosi svega 45%.

Primarno ograničenje iskorišćenosti nije birokratsko kašnjenje, već nedostatak kvalifikovanih koordinatora projekata koji mogu da upravljaju zahtevima usklađenosti i izveštavanja u okviru IPA III.Kako Livno konkuriše Mostaru i Splitu za turističke talente? Livno konkuriše iz strukturno nepovoljnog položaja kada je reč o kompenzaciji i razvoju karijere. Mostar nudi 30 do 35% više zarade i pristup karijernim putanjama u međunarodnim hotelskim lancima. Za organizacije koje moraju da privuku talente sa ovih konkurentskih tržišta, direktno direktno traženje pasivnih kandidata po pravilu je jedini održiv metod.

Koji infrastrukturni izazovi utiču na rast ruralnog turizma u Livnu? Opština se suočava sa projektovanim manjkom od 400 do 500 ležajeva tokom vrhunca sezone do 2026. Samo 35% registrovanih domaćinstava ruralnog turizma povezano je na kanalizacione sisteme, što stvara rizike po ekološku usklađenost prema standardima EU. Dozvole za agro-turističku gradnju zahtevaju odobrenja sa četiri administrativna nivoa i u proseku traju 8 do 12 meseci.Turistička zajednica Kantona 10 posluje sa godišnjim budžetom od približno 179.000 evra, što nije dovoljno za kampanje digitalnog marketinga potrebne da se efikasno dosegnu nemački i austrijski segmenti planinara.