Livanjski paradoks stočarstva: 110.000 grla, bez pogona za preradu i jaz u talentima koji objašnjava oboje000 grla goveda i 68.000 ovaca. Kanton 10 učestvuje sa 11% u ukupnom fondu goveda [Bosne i Hercegovine](/sr/bosnia-and-herzegovina-executive-search) i sa 14% u fondu ovaca, iako predstavlja svega 4% stanovništva države. Po bilo kom standardnom pokazatelju agrarne gustine, ovo je jedan od najproduktivnijih stočarskih regiona na Zapadnom Balkanu.

Ipak, opština nema nijedan industrijski pogon za preradu mesa. Njene četiri registrovane klaonice su mikropreduzeća, od kojih svako zapošljava manje od deset ljudi, sa ukupnim dnevnim kapacitetom od osam do dvanaest goveđih ekvivalenata. Procenjuje se da 60 do 70% stoke uzgojene na Livanjskom polju napušta Kanton živo, transportovano ka prerađivačkim pogonima u Sarajevu, Mostaru ili ka neformalnim usputnim pogonima gde je lokalno ostvarena dodata vrednost zanemarljiva. Region funkcioniše kao kolonija sirovina za sopstvenu poljoprivrednu proizvodnju.

U nastavku sledi analiza zašto poljoprivredni sektor Livna nije uspeo da proizvodnu gustinu pretvori u ulaganja u preradu, kako zahtevi pristupanja EU ubrzavaju konsolidaciju koju tržište talenata ne može da podrži i šta to znači za lidere i stručnjake koji će odlučiti da li će se sektor prerade mesa u Livnu modernizovati ili dodatno smanjiti. Odgovor nije samo kapital. Reč je o odsustvu ljudi koji znaju kako da ga primene.

Lanac vrednosti koji ide u pogrešnom smeru

Standardna teorija aglomeracije predviđa da proizvodna gustina privlači ulaganja u preradu. Tamo gde se životinje koncentrišu, slede klaonice i pogoni za pakovanje. Ekonomska logika je jednostavna: troškovi transporta živih životinja veći su od troškova transporta prerađenog mesa, pa se prerađivački pogoni lociraju blizu izvora.

Livno u potpunosti odstupa od ovog obrasca. Gustina stočnog fonda u opštini je najveća u Kantonu 10, a ipak bi njena prerađivačka infrastruktura bila skromna čak i za region sa desetinom tog stočnog fonda. Četiri registrovane klaonice, klasifikovane kao mikropreduzeća, obrađuju samo deo lokalne proizvodnje. Ostatak se usmerava ka većim pogonima u Kantonu Sarajevo ili Hercegovačko-neretvanskom kantonu, ili ka neformalnim kanalima koji u potpunosti zaobilaze veterinarsku inspekciju.

Ova inverzija ima konkretan uzrok. Problem nije u tome da su investitori razmatrali Livno i odustali. Problem je u tome što preduslovi za ulaganje ne postoje. Savremen pogon za preradu mesa zahteva infrastrukturu hladnog lanca usklađenu sa EU standardima, upravljanje sertifikovano po HACCP-u, veterinarski nadzor u skladu sa higijenskim standardima EC 853/2004 i elektronske sisteme sledljivosti integrisane sa centralnom bazom podataka o životinjama u BiH. Livnu trenutno nedostaje fizička infrastruktura za prvi zahtev i ljudski kapital za preostala tri. Nijedan pogon u Livnu nema ovlašćeni sertifikat klaonice za izvoz u EU. Razvojna strategija Kantona 10 za period 2021–2027 eksplicitno je identifikovala nedostatak kapaciteta hladnog lanca: opština nema nijedan javni hladnjački objekat koji ispunjava EU standarde, što primorava prerađivače da transportuju trupove u Mostar u roku od četiri sata, uz dodatni trošak od BAM 0,40 po kilogramu.

Kapital prati sposobnost. U Livnu je sposobnost stigla u obliku stočnog fonda, ali nikada u ljudskom ili institucionalnom obliku. Rezultat je lanac vrednosti koji izvlači, umesto da prerađuje.

Šest veterinara za ceo Kanton

Deficit talenata u stočarskom sektoru Livna nije opšti nedostatak radne snage. Opšti poljoprivredni radnici i mesari menjaju posao po stopi od 25 do 30% godišnje, ali su dostupni. Kriza je koncentrisana u tri specifične uloge koje određuju da li sektor može da se modernizuje, uskladi sa zahtevima EU ili zadrži postojeće operativne licence.

Veterinarski tehničari: četrnaest meseci za popunjavanje pozicije za koju se niko ne prijavljuje

Veterinarska stanica Livno zapošljava šest veterinarskih stručnjaka koji opslužuju ceo Kanton 10. To je javna institucija odgovorna za obavezni pret- i post-mortem pregled u svim registrovanim klaonicama. Kada se pozicija otvori, ona ostaje nepopunjena. Poljoprivredne zadruge na Livanjskom polju navode da pozicije veterinarskih tehničara ostaju nepopunjene od osam do četrnaest meseci, pri čemu se oglasi obnavljaju kvartalno. Tipičan poslodavac koji nudi 1.200 KM neto mesečno ne dobija nijednu kvalifikovanu prijavu u jednom ciklusu regrutacije.800 do 2.Tipičan poslodavac koji nudi 1.200 KM neto mesečno ne dobija nijednu kvalifikovanu prijavu u jednom ciklusu regrutacije.

Posledica je da se zadruge oslanjaju na penzionisane veterinarske radnike koji nastavljaju da rade i nakon starosne granice za penziju. To nije održiva strategija zapošljavanja. To je odbrojavanje.

Na nacionalnom nivou, nezaposlenost među kvalifikovanim veterinarima je ispod 3%. U Kantonu 10 procenjuje se da je 80 do 85% veterinarskih stručnjaka već zaposleno i da ne odgovara na oglase za posao. Ovo je tržište na kome su kandidati koji zaista čine razliku nevidljivi za konvencionalne metode regrutacije.com/sr/article-hidden-80-passive-talent). Služba za zapošljavanje BiH navodi veterinarske tehničare kao kritično deficitarno zanimanje za Kanton, ali evidentirati nedostatak i rešiti ga nisu iste stvari.

HACCP i službenici za bezbednost hrane: manje od pedeset u celoj Federaciji

Drugi kritični jaz odnosi se na upravljanje usklađenošću sa standardima bezbednosti hrane. HACCP koordinatora sa iskustvom relevantnim za izvoz ima manje od pedeset u celoj Federaciji Bosne i Hercegovine. Ovo nije kategorija radnog mesta. Ovo je spisak poimence.

Obrazac koji dokumentuju udruženja poslodavaca u Federaciji dosledno ukazuje na krizu zadržavanja, a ne regrutacije. Manje klaonice u Livnu gube kvalifikovane HACCP službenike u korist prerađivačkih pogona u Sarajevu i Hrvatskoj. Tipičan slučaj: prerađivač iz Livna gubi službenika za usklađenost zbog pogona u Mostaru koji nudi 30 do 40% višu platu i subvencionisani smeštaj. Odlazak pokreće šestomesečni zastoj u naporima za dobijanje izvozne sertifikacije, dok poslodavac traži zamenu koja možda uopšte ne postoji unutar Kantona.

Ova dinamika se sama pojačava. Svaki odlazak smanjuje preostali fond kandidata, a svako naredno zapošljavanje čini težim. Trošak gubitka kritičnog stručnjaka na ovako uskom tržištu ne meri se troškovima regrutacije. Meri se mesecima izgubljenog operativnog kapaciteta.

Cold chain mehaničari: infrastrukturno usko grlo koje niko ne može kadrovski da popuni

Mehaničari za rashladne sisteme i cold chain predstavljaju treće kritično deficitarno zanimanje koje navodi Služba za zapošljavanje. Ova uloga se nalazi na preseku infrastrukturnog i kadrovskog deficita u Livnu. Čak i kada bi moderan hladnjački objekat bio izgrađen sutra, tehničari potrebni za njegov rad i održavanje lokalno ne postoje. Tok stručnog obrazovanja se suzio: Poljoprivredna škola u Livnu ukinula je smer za preradu mesa 2019. godine zbog slabog interesovanja.

Obrazovni program je ugašen pre nego što je potražnja stigla. Ovaj problem sekvenciranja znači da svako infrastrukturno ulaganje u Livnu mora istovremeno da finansira i stvaranje radne snage koju lokalni obrazovni sistem više ne proizvodi.

Aritmetika kompenzacije koja gura talente napolje

Nivoi kompenzacije za poljoprivredne i veterinarske stručnjake u Livnu približno su 15% niži od sarajevskih proseka, prema nacionalnim podacima o platnim razredima prilagođenim za kantonalne razlike u troškovima života. Taj jaz je podnošljiv posmatran izolovano. U kombinaciji sa konkurentskim ponudama iz Mostara, Sarajeva i Hrvatske, postaje strukturni nedostatak koji nijedan pojedinačni poslodavac ne može da prevaziđe.

Senior stručnjak za preradu mesa ili HACCP koordinaciju u Livnu zarađuje 2.000 KM.800 do 3.500 neto mesečno. Ista uloga u Mostaru donosi premiju od 20 do 25%. U Sarajevu su kompenzacije na izvršnom nivou 40 do 50% više od ekvivalenata u Livnu, uz dodatnu privlačnost karijernog napredovanja ka federalnim regulatornim telima ili međunarodnim programima razvoja poljoprivrede koje vode FAO i UNDP.

Najštetnija konkurencija dolazi preko granice. Za dvojezične stručnjake mlađe od 35 godina sa pasošem EU ili hrvatskom radnom dozvolom, Split i Zagreb nude plate 2,5 do 3 puta veće od onih u Livnu, uz zaštitu rada u okviru EU. Državni zavod za statistiku Hrvatske zabeležio je rastući priliv stranih radnika u poljoprivredi tokom 2024, a veterinari iz BiH čine značajan deo tog priliva.

Pozicija na izvršnom nivou u poljoprivrednoj zadruzi ili prerađivačkom MSP-u u Livnu donosi 4.000 do 6.000 KM neto mesečno, uz veliku varijabilnost u zavisnosti od toga da li je poslovanje u porodičnom vlasništvu ili uz podršku investitora. To je €2.000 do €3.000. Radi poređenja, ekvivalentna uloga u hrvatskoj kompaniji za preradu hrane donosi 5.000 EUR.000 do €7.500. Jaz nije postepen. On je kategorijski.

Rezultat je tržište na kome je dinamika pregovora o platama obrnuta. Poslodavci ne mogu dovoljno da povećaju ponude da bi konkurisali Mostaru, a kamoli Sarajevu ili Zagrebu. Kandidati sa najjačim kvalifikacijama odlaze prvi, jer imaju najviše opcija. Oni koji ostaju često su tu zahvaljujući ličnim vezama sa regionom, a ne nužno najjačim profesionalnim kvalifikacijama. Zapošljavanje na osnovu posvećenosti, a ne kompetencije, jeste strategija preživljavanja, a ne strategija rasta.

Pristupanje EU: regulatorni pritisak koji ne može da čeka

Obaveze Bosne i Hercegovine kao kandidata za EU preoblikuju regulatorno okruženje za proizvodnju hrane brže nego što sektor može da se prilagodi. Zakon o veterinarstvu Federacije BiH, zajedno sa intenziviranjem inspekcijskih režima 2025. godine, nametnuo je troškove usklađenosti koji nesrazmerno pogađaju male prerađivače.

Dva zahteva ilustruju ovaj pritisak. Prvi je elektronska identifikacija životinja: Uredba FBiH 02/2023 propisuje elektronsko označavanje ušnim markicama i integraciju sa centralnom bazom podataka o životinjama. To zahteva i ulaganje u hardver i zaposlene koji umeju da upravljaju softverom. Drugi je HACCP sertifikacija: svaki objekat koji želi da prerađuje meso za prodaju van neposredne lokalne sredine mora da održava dokumentovane procedure analize opasnosti pod kvalifikovanim rukovodstvom. Oba zahteva traže stručnjake koje Livno ne može da regrutuje.

Izveštaj Evropske komisije o Bosni i Hercegovini za 2023. godinu eksplicitno navodi da nijedna klaonica u Livnu nema ovlašćenu sertifikaciju potrebnu za izvoz mesa u EU. Ukoliko BiH do kraja 2026. dobije status „odobrene treće zemlje" za izvoz mesa — u optimističnom scenariju opisanom u analitičkom izveštaju Komisije — neposredni korisnici neće biti prerađivači iz Livna. To će biti hrvatske i slovenačke klaonice koje primaju žive životinje iz Livna radi prerade u uslovima usklađenim sa EU.

To je centralna ironija. Pristupanje EU, koje bi teorijski trebalo da otvori izvozna tržišta i privuče ulaganja, može umesto toga da ubrza model ekstrakcije. Izvoz živih životinja u pogone usklađene sa EU preko granice postaje lakši nego izgradnja lokalnih pogona usklađenih sa EU. Lanac vrednosti pod pravilima EU teče efikasnije ka spolja nego pod sadašnjim aranžmanima.

Studija Svetske banke o komercijalizaciji agribiznisa u BiH projektovala je da će se do 2026. broj operativnih klaonica u Livnu smanjiti sa četiri na dve ili tri. Pokretač nije konkurencija. To je trošak kapitala za hladni lanac i infrastrukturu sledljivosti koji samo veće operacije mogu da apsorbuju. Vlada Kantona 10 izdvojila je približno 2,5 miliona BAM iz pretpristupnih fondova za period 2025–2026 radi modernizacije centara za prikupljanje mleka i mesa. Nijedan greenfield pogon za preradu mesa nije planiran.

Konsolidacija bez modernizacije jeste kontrakcija. Manji broj objekata koji obrađuju isti obim pod istim ograničenjima ne pomera sektor napred. Samo koncentriše postojeća ograničenja u manje ruku.

Paradoks neformalnog sektora

Procenjuje se da 30 do 35% mesa koje se lokalno konzumira na području Livna u potpunosti zaobilazi registrovane klaonice. Ovaj neformalni sektor izbegava veterinarsku inspekciju i PDV, stvarajući cenovnu konkurenciju kojoj usklađeni operateri ne mogu da pariraju. Uprava za indirektno oporezivanje BiH procenila je učešće sive ekonomije u prodaji mesa u svojoj analizi za 2023. godinu, a taj procenat nije značajno opao.

Napetost između pritiska usklađivanja sa EU i ukorenjene kulturne prakse ne može se rešiti samo regulacijom. Privatno klanje za verske i porodične događaje duboko je ukorenjeno. Strogo sprovođenje zahteva centralizovanog klanja eliminisalo bi otprilike trećinu sadašnje ponude, što bi potencijalno destabilizovalo lokalnu prehrambenu sigurnost i novčani tok poljoprivrednika. Ali tolerisanje neformalnog sektora potkopava svaki investicioni argument za savremenu, usklađenu infrastrukturu za preradu.

Upravo se ovde pitanje talenata ukršta sa regulatornim pitanjem na način koji nijedno od njih ne može samostalno da reši. Kvalifikovani HACCP službenik može da dovede pogon u stanje usklađenosti. Veterinarski inspektor može da sprovodi standarde. Ali ni jedno ni drugo ne može efikasno da funkcioniše na tržištu gde trećina sektora postoji izvan bilo kakvog regulatornog okvira. Stručnjaci koji bi mogli da izgrade usklađen sektor prerade u Livnu suočavaju se sa tržištem na kome njihovi konkurenti uopšte nemaju troškove usklađenosti.

Svaki rukovodilac angažovan da vodi modernizaciju na ovom tržištu mora da razume da ne upravlja samo prerađivačkom operacijom. On upravlja prelazom iz neformalnih u formalne tržišne strukture, dok se istovremeno takmiči sa neformalnom ekonomijom za isto snabdevanje sirovinama. To zahteva drugačiju vrstu potrage za liderstvom od standardnog imenovanja direktora operacija.

Šta sektoru zaista treba: talenat koji ne postoji u dovoljnom broju

Suštinski zaključak ove analize glasi ovako: vakuum prerade u Livnu nije primarno problem kapitala. To je neuspeh sekvenciranja. Talenat potreban da opravda i upravlja investicijama otišao je pre nego što su investicije stigle, a obrazovni tok koji je mogao da ga zameni demontiran je dok je potražnja još rasla. Kapital ne može da prethodi sposobnosti na tržištu na kome je ta sposobnost emigrirala.

Razmotrite redosled. Poljoprivredna škola ukinula je stručnu obuku za preradu mesa 2019. godine. Slobodna mesta za veterinarske tehničare počela su da se gomilaju u trajanju od osam do četrnaest meseci. Menadžeri kvalifikovani za HACCP odlivali su se ka Mostaru i Sarajevu. Mehaničari za hladni lanac lokalno nikada nisu ni proizvođeni u dovoljnom broju. Zatim je, počev od 2023, pritisak pristupanja EU pojačao zahteve usklađenosti, čineći odsutne stručnjake kritičnijim nego ikada. Kriva potražnje i kriva ponude kretale su se istovremeno u suprotnim pravcima.

Uloge koje su sektoru potrebne su konkretne. Direktor operacija sposoban za proizvodnja, uz istovremeno snalaženje u konkurentskoj distorziji neformalne ekonomije. Glavni veterinar sa autoritetom u javnom zdravlju i razumevanjem komercijalne logike privatnog sektora. Menadžer lanca snabdevanja koji može da izravna sezonski ciklus nabavke — upravljajući prolećnim viškom jagnjadi nasuprot zimskim nestašicama — uz integraciju elektronskih sistema sledljivosti.

To nisu pozicije koje se pojavljuju na oglasnim tablama. To nisu uloge u kojima će pasivni kandidati iz grupe sa nezaposlenošću ispod 3% odgovoriti na oglas. One zahtevaju direktnu identifikaciju i pristup. Na tržištu na kome tradicionalne metode regrutacije dosledno ne uspevaju da dosegnu kandidate ukorenjene u stabilnim pozicijama javnog sektora ili privatne prakse, metod pretrage jednako je važan kao i sama specifikacija.

Šta ovo znači za organizacije koje zapošljavaju u agribiznisu Zapadnog Balkana

Dinamika vidljiva u Livnu nije jedinstvena za jednu opštinu. Ona predstavlja obrazac koji se ponavlja širom agribiznisa Zapadnog Balkana: proizvodna gustina bez dubine prerade, regulatorna konvergencija sa EU koja pretiče institucionalni kapacitet i tržište talenata na kome se broj kritičnih stručnjaka meri desetinama, a ne hiljadama.

Za svaku organizaciju koja želi da investira u operaciju prerade mesa u poljoprivrednom srcu Bosne i Hercegovine ili da njome upravlja, izazov zapošljavanja je trostruk. Fond kandidata za veterinarske, bezbednost hrane i uloge u hladnom lancu gotovo je u potpunosti pasivan. Konkurencija u kompenzaciji iz Sarajeva, Mostara i Hrvatske znači da ponude moraju da uključe i nenovčane elemente vrednosti: stanovanje, puteve profesionalnog razvoja i stvarnu operativnu autonomiju. A rizik gubitka angažovanog kandidata zbog kontraponude sa većeg tržišta izuzetno je visok u sektoru u kome na nacionalnom nivou postoji manje od pedeset kvalifikovanih HACCP menadžera.

KiTalent sarađuje sa organizacijama širom proizvodnja gde je tržište talenata usko, pasivno i geografski disperzovano. Kroz mapiranje talenata unapređeno AI tehnologijom, KiTalent identifikuje konkretne pojedince angažovane u veterinarskim stanicama, javnozdravstvenim ulogama i operacijama konkurenata — pojedince koji se ne bi pojavili ni kroz jedan konvencionalni metod pretrage. Kompanija isporučuje kandidate spremne za intervju u roku od 7 do 10 dana i radi po modelu naplate po intervjuu, što znači da klijenti plaćaju samo kada upoznaju kvalifikovanog kandidata.

Za organizacije koje grade ili modernizuju operacije prerade mesa u Kantonu 10 ili širom BiH, gde se kandidati koji su Vam potrebni mere desetinama na nacionalnom nivou i nijedan aktivno ne traži posao, započnite razgovor sa našim timom za izvršno regrutovanje o tome kako da ih dosegnete pre nego što to učini Vaš konkurent iz Mostara.

Često postavljana pitanja

Koji su glavni izazovi sa kojima se suočava sektor prerade mesa u Livnu, Bosna i Hercegovina? Sektor prerade mesa u Livnu suočava se sa kombinacijom infrastrukturnih praznina, nedostatka talenata i regulatornog pritiska. Opština nema hladnjače usklađene sa EU standardima, što primorava prerađivače da transportuju trupove u Mostar uz dodatni trošak. Menadžera kvalifikovanih za HACCP ima manje od pedeset u celoj Federaciji, a aktivno ih preuzimaju poslodavci iz Sarajeva i Hrvatske koji nude plate veće za 30 do 50%. Istovremeno, 30 do 35% lokalne potrošnje mesa u potpunosti zaobilazi registrovane klaonice, podrivajući poslovni argument za usklađene operacije.

**Koliko stoke ima na Livanjskom polju i zašto kapacitet prerade zaostaje?Livanjsko polje obuhvata približno 42.000 goveda i 68.000 ovaca, što znači da Kanton 10 ima 11% goveda BiH i 14% njenih ovaca, uprkos tome što čini samo 4% stanovništva. Kapacitet prerade zaostaje zato što nijedan pogon nema EU izvozni sertifikat, opština nema javni hladnjački objekat koji ispunjava EU standarde, a 60 do 70% stoke napušta Kanton živo radi prerade na drugim lokacijama. Odsustvo kvalifikovanih menadžera za bezbednost hrane, veterinarskih tehničara i mehaničara za hladnjače otežava opravdavanje i operativno vođenje infrastrukturnih ulaganja.

Koliko su plaćene izvršne i stručne pozicije u poljoprivrednom sektoru Livna?

Senior HACCP koordinator ili upravnik pogona u Livnu zarađuje BAM 2.800 do 3.500 neto mesečno, odnosno približno 1 evro.400 do €1.750. Pozicije na izvršnom nivou, poput generalnog direktora poljoprivredne zadruge, donose 4.000 KM neto mesečno, odnosno 2.000 evra.000 do 6.000 neto mesečno, odnosno 2.000 evra.000 do €3.000. Ove cifre su približno 15% niže od sarajevskih ekvivalenata i drastično niže od plata u Hrvatskoj za uporedive uloge, gde tržišna komparativna analiza kompenzacija pokazuje nivoe 2,5 do 3 puta više od stopa u Livnu za dvojezične stručnjake.

Kako pristupanje EU utiče na sektor mesa u Livnu?

Zahtevi pristupanja EU pojačavaju troškove usklađenosti za male prerađivače kroz obaveznu HACCP sertifikaciju, elektronsku identifikaciju životinja i sledljivost lanca hlađenja. Ako BiH do kraja 2026. dobije status odobrene treće zemlje za izvoz mesa, neposredni korisnici verovatno će biti hrvatske i slovenačke klaonice koje primaju žive životinje iz Livna, a ne lokalni prerađivači. Svetska banka projektuje da će se broj klaonica u Livnu smanjiti sa četiri na dve ili tri do 2026, jer manje operacije ne mogu da apsorbuju troškove EU infrastrukture za usklađenost.

Kako organizacije mogu pronaći kvalifikovane veterinarske stručnjake i stručnjake za bezbednost hrane u Bosni i Hercegovini?

Sa nezaposlenošću veterinara ispod 3% na nacionalnom nivou i manje od pedeset HACCP menadžera u celoj Federaciji, konvencionalno oglašavanje poslova nije efikasno. Procenjuje se da je 80 do 85% kvalifikovanih veterinarskih stručnjaka već zaposleno i da ne odgovara na oglase. Uspešna regrutacija zahteva direktne pristupe hedhantinga koji dosežu pasivne kandidate angažovane u javnim veterinarskim stanicama, akademskim institucijama i operacijama konkurenata. KiTalent koristi Talent Mapping zasnovan na AI da identifikuje ove pojedince i isporučuje kandidate spremne za intervju u roku od 7 do 10 dana.

Kakvi su izgledi za ulaganja u sektor stočarstva i prerade mesa u Livnu?

Kanton 10 je izdvojio BAM 2,5 miliona iz pretpristupnih fondova za period 2025–2026 radi modernizacije centara za prikupljanje, ali nijedan greenfield pogon za preradu nije planiran. Putanja ulaganja zavisi od rešavanja problema sekvenciranja talenata: zapošljavanja kvalifikovanih veterinarskih, stručnjaka za bezbednost hrane i stručnjaka za hladni lanac pre nego što se infrastrukturna ulaganja mogu produktivno primeniti. Organizacije koje razmatraju ulazak na ovo tržište treba da procene Talent Pipeline jednako rigorozno kao i kapitalne zahteve, jer je jaz u ljudskom kapitalu trenutno ograničavajući faktor razvoja sektora.