Dobojev paradoks u agribiznisu: 19.8% nezaposlenosti i nikoga za zaposliti8%. Njenim kompanijama iz prehrambene prerade u proseku je potrebno 89 dana da popune jedno tehničko radno mesto. Oba podatka su tačna. Oba opisuju isto tržište rada. Rastojanje između njih predstavlja najvažniju činjenicu o zapošljavanju u agribiznisu u ovom delu Bosne i Hercegovine u 2026.
Taj paradoks nije apstraktan. Sedam registrovanih klanica, četrnaest MSP iz sektora prerade mesa, tri kompanije za trgovinu žitaricama i dva centra za otkup mleka takmiče se za sve manji broj kandidata koji poseduju specifične sertifikate, jezičke veštine i ekspertizu u hladnom lancu procesa neophodnu za proizvodnju usklađenu sa EU standardima. Nezaposlena populacija je brojna, ali uglavnom bez potrebnih kvalifikacija. Populacija sa odgovarajućim kvalifikacijama je mala i sve pokretljivija — privučena preko granice ka Slavonskom Brodu u Hrvatskoj, gde plate po EU standardima dostižu dvostruko više od onoga što Doboj može da ponudi. Ono što ostaje jeste tržište na kojem potraga za menadžerom bezbednosti hrane može trajati šest meseci, dok se prijave za opšte radne pozicije gomilaju bez odgovora.
U nastavku sledi analiza zasnovana na neposrednom iskustvu — pregled sila koje preoblikuju tržište talenata u agribiznisu u Doboju: pritiska konsolidacije koji eliminiše mikro-preduzeća, dinamike kompenzacija koja zadržavanje zaposlenih čini gotovo nemogućim za kompanije koje se takmiče sa EU nivoima minimalnih zarada, kao i onoga što rukovodioci zapošljavanja u ovom sektoru moraju da razumeju pre nego što se opredele za pretragu u jednom od strukturno najograničenijih koridora za preradu hrane na Balkanu.
Sektor u konsolidaciji, a ne u rastu
Sektor agribiznisa u Doboju obuhvata približno 180 registrovanih subjekata u prehrambenoj preradi. Taj broj će do kraja 2026. biti manji. Novi Zakon o bezbednosti hrane BiH, usklađen sa EU regulativama 178/2002 i 852/2004, zahteva unapređenja postrojenja i sistema dokumentacije u vrednosti od 45.000 do 80.000 evra po MSP. Za mikro-prerađivače sa manje od deset zaposlenih, to nije investiciona odluka — to je pitanje opstanka. Prema proceni uticaja Agencije za bezbednost hrane BiH, 20 do 25% mikro-prerađivača suočava se sa zatvaranjem.
Projekcija da će sektor izgubiti 10 do 15% mikro-preduzeća do kraja 2026. već se ostvaruje. Broj registrovanih malih klanica u opštini pao je sa dvanaest u 2018. na sedam do kraja 2024. Troškovi veterinarskog usklađivanja sa EU standardima uzrokovali su najveći deo tog pada. Opstale nisu najmanji niti najtradicionalniji pogoni, već srednje velike kompanije sposobne da apsorbuju troškove usklađivanja i preuzmu tržišni udeo koji konkurenti u odlasku ostavljaju za sobom.
Ova konsolidacija ima neposrednu implikaciju na talente. Srednje velikim kompanijama koje rastu 8 do 10% kroz apsorpciju potrebni su menadžeri proizvodnje, QA direktori i koordinatori lanca snabdevanja — potrebni su im sada, ne za dve godine. Međutim, obrazovni sistem koji bi mogao da proizvede ove kandidate kreće se u suprotnom smeru. Upis na specijalizacije iz prehrambene prerade na izdvojenom odeljenju Biotehničkog fakulteta u Doboju opao je za 18% od 2020, prema statistici Univerziteta u Banjoj Luci. Sektor povećava potražnju za kvalifikovanim liderima, dok se sistem koji ih proizvodi sužava.
Strukturni nesklad koji statistika nezaposlenosti prikriva
Podatak o 19.8% nezaposlenosti gotovo da Vam ništa korisno ne govori o prehrana, piće i FMCG. Opšte radne pozicije popunjavaju se za 34 dana. Za tehničke uloge potrebno je 89 dana. Jaz između ta dva broja predstavlja strukturni nesklad koji nijedan obim oglasa za posao niti opštinski program zapošljavanja ne mogu sami da prevaziđu.
Šta nedostaje nezaposlenom kadru
Nezaposlena populacija u Doboju je brojna, ali je koncentrisana u profilima koji ne odgovaraju onome što modernizovani prehrambeni prerađivači zahtevaju. HACCP akreditacije za interne auditore, iskustvo u implementaciji ISO 22000, sertifikacija za rashladne sisteme, dvojezična sposobnost za ugovaranje na srpskom i engleskom jeziku — to su kvalifikacije koje određuju da li je kandidat adekvatan za uloge koje su zaista važne. Izveštaj o jazu u veštinama za 2024 Zavoda za zapošljavanje Republike Srpske jasno je dokumentovao ovaj obrazac. Poslodavci koji selektuju za menadžere bezbednosti hrane i QC menadžere navode da pregledaju 15 do 20 kandidata pre nego što pronađu jednog sa pravom kombinacijom sertifikata i jezičkih veština.
Kuda odlazi kvalifikovani kadar
Kandidati koji poseduju ove kvalifikacije ne ostaju neaktivni u Doboju — oni se sele. Slavonski Brod, samo 60 kilometara severno preko hrvatske granice, nudi plate po EU standardima koje za tehničke uloge u proseku iznose 1.200 € neto mesečno. Ekvivalentne pozicije u Doboju plaćaju od 600 € do 700 €. Računica je jednostavna i poražavajuća. Banja Luka, 110 kilometara zapadno, privlači menadžere proizvodnje i prehrambene tehnologe platama koje su 20 do 30% iznad nivoa u Doboju, kao i napredovanjem u karijeri koje pruža blizina multinacionalnih operacija. Sarajevo nudi premije od 40 do 50% za dvojezične menadžere lanca snabdevanja.
Trošak produženog upražnjenog radnog mesta ili pogrešnog zapošljavanja visok je i na razvijenim tržištima. U ograničenom okruženju Doboja, gde jedan QA direktor može predstavljati razliku između sticanja EU izvoznog sertifikata i gubitka pristupa IPARD sufinansiranju, taj trošak se dodatno uvećava. Svaki mesec tokom kojeg je pozicija iz oblasti bezbednosti hrane upražnjena predstavlja mesec izgubljenih prihoda od izvoza i akumuliranog rizika usklađenosti.
Kompenzacije: brojke koje definišu plafon
Kompenzacije u agribiznis sektoru Doboja otkrivaju priču o premijama koje se nadograđuju na nisku osnovicu, a koje i dalje ne mogu da pariraju susednim tržištima. Prosečna plata u opštini iznosi približno 1.200 BAM neto mesečno, odnosno oko 615 €. Svaka tehnička i seniorska uloga u prehrambenoj preradi nosi značajnu premiju iznad ovog nivoa. Ali čak i te premije ostavljaju poslodavce u Doboju ranjivima.
Senior menadžer proizvodnje zarađuje 1.800 do 2.400 BAM neto mesečno (od 920 € do 1.225 €), što predstavlja premiju od 50 do 70% u odnosu na opštinski prosek. Za ulogu koja zahteva sedam ili više godina iskustva u preradi mesa ili mleka, plus HACCP sertifikaciju, to je tržišna cena. Ali to je i dalje manje od onoga što ekvivalentan profil zarađuje u operacijama Laktalis ili Atlantic Grupe u Banjoj Luci, gde bi isti kandidat ostvario 20 do 30% više i stekao izloženost međunarodnim lancima snabdevanja.
Pozicije General Director ili Operations Director kreću se od 3.500 do 5.500 BAM neto mesečno (od 1.790 € do 2.815 €), uz bonuse za učinak vezane za prihode od izvoza. To je izvršni raspon u kojem kompanijama u Doboju trebaju iskustvo sa IPARD prijavama, sposobnost vođenja dvojezičnih pregovora i ekspertiza u restrukturiranju lanca snabdevanja. Broj kandidata koji objedinjuju sve tri sposobnosti izuzetno je mali u opštini ove veličine.
Direktori bezbednosti hrane i QA direktori zarađuju 2.800 do 4.000 BAM neto mesečno (od 1.430 € do 2.045 €). Ovo je uloga najdirektnije povezana sa sposobnošću kompanije da dobije EU izvozni sertifikat — a 88% prerađivača iz Doboja navodi upravo to kao primarno ograničenje rasta, prema anketi poslodavaca Privredne komore Republike Srpske. Ujedno, to je i uloga sa najdužim prosečnim trajanjem upražnjenosti. Veza između te dve činjenice nije slučajna.
Tehničari za rashladne sisteme i procese hladnog lanca možda predstavljaju najoštriji primer. Lokalni prerađivači mesa već nude premije od 35 do 45% iznad opštinskog proseka kako bi privukli kandidate sa Freon sertifikacijom i iskustvom u industrijskim rashladnim sistemima. Pa ipak, pozicije ostaju otvorene tri meseca ili duže. Kada je konkurentska ponuda plata po EU standardima u Hrvatskoj uz pridruženu Schengen mobilnost, premija od 45% na osnovnu platu u Doboju nije konkurentna ponuda — to je gest.
Za organizacije koje pokušavaju da precizno sprovedu tržišnu komparativnu analizu kompenzacija na ovom tržištu, ključni uvid glasi: lokalne premije su neophodne, ali nedovoljne. Pravi konkurent nije kompanija preko puta. Pravi konkurent je granica.
Paradoks izvozne sertifikacije
Evo analitičke tvrdnje na koju sirovi podaci ukazuju, ali je ne izgovaraju direktno: 88% prerađivača iz Doboja koji navode nedostatak EU izvozne sertifikacije kao svoje glavno ograničenje rasta i 12% onih koji su zaista pokrenuli proces sertifikacije ne opisuju regulatornu prepreku. Oni opisuju prepreku poverenja. IPARD program pokriva 50 do 70% troškova sertifikacije. Tehnička pomoć kroz GIZ AgriBusiness projekat je dostupna i finansirana. Regulatorni put postoji. Ono što za većinu ovih kompanija ne postoji jeste dovoljno obrtnog kapitala i organizacionog poverenja da se obavežu na proces čiji je povrat neizvestan.
To je važno za tržište talenata jer znači da je potražnja za veštinama usklađenim sa EU standardima istovremeno iskazana i potisnuta. Svaki prerađivač kaže da mu trebaju ekspertiza za HACCP implementaciju i sposobnost upravljanja ISO 22000 sistemima. Većina još nije spremna da za to zaposli po ceni koju tržište zahteva. Rezultat je tržište na kojem kandidati koji poseduju ove kvalifikacije znaju kolika je vrednost njihove oskudnosti, znaju da kompanije koje iskazuju potražnju često još nisu spremne da to plate — i racionalno zaključuju da iste kvalifikacije donose bolji povrat u Banjoj Luci, Sarajevu ili preko hrvatske granice.
Projekcija za kraj 2026. pokazuje da će približno 20% prerađivača ostvariti izvoznu sertifikaciju za EU, u odnosu na dosadašnjih 12%. To poboljšanje jeste značajno. Ali ono takođe znači da 80% ostaje usmereno na domaće tržište BiH i regionalna tržišta Srbije i Crne Gore, gde su zahtevi sertifikacije manje strogi, a premija na specijalizovane talente proporcionalno niža. Dvobrzinsko tržište koje to stvara nije privremeno — ono se produbljuje.
Kompanije koje investiraju u sertifikaciju i izvršne talente potrebne da je sprovedu izdvojiće se od konkurencije. Jaz između sertifikovanih izvoznika i prerađivača usmerenih samo na domaće tržište širiće se po osnovu prihoda, marži i sposobnosti da privuku i zadrže kvalifikovane zaposlene. Pitanje talenata i pitanje poslovne strategije zapravo su jedno te isto pitanje.
Infrastrukturni nedostaci koji dodatno pojačavaju problem talenata
Kapacitet hladnjača u opštini Doboj iznosi 1,200 tona. Tokom vrhunca berbe u septembru i oktobru, to stvara deficit od približno 35%, primoravajući lokalne trgovce da se oslone na rashlađeni transport ka Banjoj Luci ili Sarajevu. Tri nove prijave za objekte hladnjača dobile su odobrenje za oslobađanje od poreza na imovinu u četvrtom kvartalu 2024. Kada ti objekti postanu operativni, otvoriće nova radna mesta za koja tržište trenutno ne proizvodi kandidate.
Odsustvo namenske industrijske zone za preradu hrane u Doboju primorava kompanije da posluju sa rasutih lokacija. Transition Report za 2024 Evropske banke za obnovu i razvoj procenjuje da ova fragmentacija povećava logističke troškove za 12 do 15% u odnosu na klasterisane konkurente u Banjoj Luci. Ali troškovni penal prevazilazi logistiku. Rasute operacije otežavaju izgradnju profesionalnih mreža i industrijske kulture koje pomažu u zadržavanju tehničkih talenata. Tehničar za rashladne sisteme koji radi u izolovanom objektu na periferiji Doboja nema zajednicu kolega, nema vidljivu karijernu lestvicu i nema razlog da ostane kada se pojavi bolje plaćena prilika.
Usitnjenost zemljišta dodatno komplikuje problem na strani snabdevanja. Prosečna veličina gazdinstva u zoni prikupljanja oko Doboja iznosi 3.2 hektara. To onemogućava konzistentan obim i kvalitet snabdevanja koji industrijska prerada zahteva. Trgovci u Doboju već nabavljaju 30 do 40% sirovina sa farmi u Srbiji. Upravljanje ovim prekograničnim lancem snabdevanja zahteva ekspertizu u trgovanju robama, poznavanje fjučers tržišta i veštine izvozne dokumentacije — upravo sposobnosti koje je lokalno najteže regrutovati.
Troškovi energije dodatno povećavaju pritisak. Industrijske tarife električne energije porasle su za 18% u 2024, smanjujući marže operatera rashlađene logistike koji kompenzuju deficit hladnjača u Doboju. Ograničenje obrtnog kapitala koje to stvara dodatno otežava kompanijama da istovremeno investiraju i u infrastrukturu i u talente. Ova dva ograničenja međusobno se pojačavaju.
Zašto konvencionalne metode pretrage ne funkcionišu na ovom tržištu
Udeo pasivnih kandidata u agribiznis sektoru Doboja objašnjava zašto oglasi za posao dosledno ne dopiru do kandidata koji su najvažniji. Između 70 i 75% kvalifikovanih menadžera proizvodnje i direktora lokacija trenutno je zaposleno i ne prijavljuje se na oglašene konkurse. Oni se kreću putem preporuka iz mreže ili direktnih headhunting pristupa kompanija koje znaju kako da identifikuju talente nevidljive konvencionalnoj pretrazi. Stručnjaci za bezbednost hrane i QC imaju prosečan staž od 6.2 godine i minimalnu aktivnost prijavljivanja. Senior poljoprivredni trgovci i kupci roba najpasivniji su od svih — menjaju angažman samo zbog učešća u kapitalu ili povećanja plate većeg od 40%.
Na ovako malom i specijalizovanom tržištu, objavljivanje oglasa na portalu za zapošljavanje nije strategija pretrage — to je formalnost. Sedam ili osam pojedinaca u širem regionu koji zaista ispunjavaju uslove za poziciju QA Director sa iskustvom u EU auditima i sposobnošću upravljanja procedurama opoziva proizvoda poznati su svojim sadašnjim poslodavcima, adekvatno kompenzovani i ne čitaju oglase za posao.
Strukturno ograničenje dodatno je pojačano geografijom Doboja. Relevantan bazen talenata proteže se preko entitetskih i nacionalnih granica ka Banjoj Luci, Modriči, Brčko Distriktu i Slavonskom Brodu. Pretraga koja ne zahvata ove granice deluje u okviru bazena kandidata koji je previše mali da bi proizveo održiva rešenja. Međutim, identifikacija kandidata preko granice zahteva tržišnu inteligenciju koju većina MSP u Doboju nema interno.
Mehaničari poljoprivredne opreme ilustruju ovu dinamiku u njenom najoštrijem obliku. Kompanije u Doboju navode da gube kandidate zbog kontra-ponuda logističkih kompanija iz Brčko Distrikta koje nude fleksibilnost rada na daljinu za dijagnostičke uloge. Konkurencija za tehničke talente u ovom koridoru nije ograničena na sektor prerade hrane — proteže se i na logistiku, proizvodnju i transport, koji svi crpe iz istog malog bazena.
Za kompanije koje prepoznaju zašto se konvencionalni pristupi regrutovanju rukovodilaca urušavaju na ograničenim tržištima, implikacija je jasna. Potrebna je drugačija metoda — ona koja mapira relevantne talente preko geografskih i sektorskih granica, identifikuje pasivne kandidate direktnom tržišnom inteligencijom umesto oglašavanjem i kreće se dovoljno brzo da predstavi uži spisak kandidata pre nego što najbolji prihvate konkurentske ponude.
Šta lideri zapošljavanja u agribiznis sektoru Doboja moraju da rade drugačije
Kompanije koje će pobediti u trci za talentima u konsolidovanom agribiznis sektoru Doboja dele tri karakteristike: kreću se brže od konkurencije, pretražuju šire od svoje opštine i razumeju da ponuda potrebna da se pokrene pasivan, kvalifikovan kandidat podrazumeva mnogo više od same kompenzacije.
Brzina je važna zato što trajanje upražnjenosti na ovom tržištu nije posledica promišljanja — uzrok je ograničena ponuda. Prosečno vreme popunjavanja tehničkih uloga od 89 dana znači da mnoge pretrage traju znatno duže. Na tržištu gde su najbolji kandidati pasivni, a konkurencija se proteže do Banje Luke, Sarajeva i Hrvatske, svaka nedelja odlaganja povećava verovatnoću da najjači kandidat sa užeg spiska prihvati ponudu negde drugde. KiTalent model isporuke [kandidata spremnih za intervju u roku od 7 do 10 dana putem AI-pokrenutog Talent Mapping pristupa]com/sr/talent-mapping) odgovara upravo ovoj dinamici: komprimovanju vremenskog okvira pretrage na tržištima gde je kašnjenje primarni uzrok neuspeha.
Geografski domet je važan zato što kvalifikovana populacija samo unutar opštine Doboj ne može popuniti uloge koje sektor zahteva. Headhunting pristup koji mapira kandidate preko cele relevantne geografije, uključujući Republiku Srpsku, Federaciju, Brčko Distrikt i blisku dijasporu u Hrvatskoj i Srbiji, pristupa suštinski drugačijem bazenu kandidata u poređenju sa lokalnim oglasom za posao. Godišnja stopa emigracije od 2.1% radno sposobnog stanovništva Doboja znači da se lokalni bazen smanjuje svake godine. Strategije pretrage koje to ne uzimaju u obzir rade sa sve manjim imeniteljem.
Dizajn ponude je važan zato što kandidati koji su potrebni kompanijama u Doboju nisu motivisani isključivo platom. Oni procenjuju putanju karijere, profesionalni razvoj, kredibilitet EU sertifikacionog puta kompanije i kvalitet rukovodnog tima kojem bi se pridružili. Kandidat trenutno zaposlen u Banjoj Luci u multinacionalnoj operaciji neće preći u rasutu, nesertifikovanu MSP kompaniju u Doboju zbog marginalnog povećanja plate. Preći će zbog uloge sa stvarnim strateškim obimom, jasnim putem ka pristupu EU tržištu i rukovodnim timom sposobnim da tu viziju sprovede.
Za organizacije koje se suočavaju sa ovim izazovima u sektoru prerade hrane i agrobiznisa u Doboju — gde su relevantni kandidati pasivni, geografski raspršeni i procenjuju ponude koje daleko prevazilaze platu — obratite se našem executive search timu kako bismo razgovarali o tome kako ciljani pristup vođen tržišnom inteligencijom može zatvoriti pozicije koje konvencionalne metode ne mogu.
KiTalent rezultati od 1.450+ executive postavljenja, stopa zadržavanja od 96% nakon jedne godine i model naplate po intervjuu koji eliminiše rizik unapred plaćenog retainer-a osmišljeni su upravo za ovakve uslove: tržišta na kojima talent postoji, ali nije vidljiv, nije aktivan i nije dostupan putem oglašavanja. Metodologija primenjuje isti nivo rigoroznosti na potragu za QA Director pozicijom u Doboju kao i na potragu za CFO u Milanu. Tržište je drugačije. Disciplina je ista.
Često postavljana pitanja
Kolika je prosečna plata za rukovodioca u prehrambenoj preradi u Doboju, Bosna i Hercegovina? Pozicije General Director i Operations Director u MSP agribiznisa u Doboju dostižu 3,500 do 5,500 BAM neto mesečno (približno €1,790 do €2,815), uz bonuse za učinak koji su obično vezani za prihode od izvoza. Senior menadžeri proizvodnje zarađuju 1,800 do 2,400 BAM neto (€920 do €1,225), a direktori bezbednosti hrane ili QA direktori 2,800 do 4,000 BAM neto (€1,430 do €2,045). Sve tehničke i senior uloge nose premije od 50% ili više u odnosu na opštinski prosek od približno 1,200 BAM.
Ove brojke odražavaju benchmark podatke Privredne komore Republike Srpske za 2024.Zašto je teško zaposliti menadžere bezbednosti hrane u Doboju? Teškoća proizlazi iz strukturnog nesklada veština. Stopa nezaposlenosti od 19,8% u Doboju prikriva činjenicu da većina nezaposlenih kandidata nema HACCP sertifikaciju, iskustvo implementacije ISO 22000 i dvojezične sposobnosti na srpskom i engleskom jeziku koje su potrebne modernizovanim prehrambenim prerađivačima.2 godine. Kvalifikovani kandidati su obično već zaposleni i pasivni, sa prosečnim stažom od 6 godina. Rezultat je trajni jaz između potražnje i raspoložive kvalifikovane ponudecom/sr/article-financial-growth).
Kako EU regulativa o bezbednosti hrane utiče na zapošljavanje u agribiznis sektoru Bosne?Zakon o bezbednosti hrane BiH, usklađen sa EU regulativama 178/2002 i 852/2004, zahteva unapređenja postrojenja i sistema dokumentacije koja koštaju 45.000 do 80.000 evra po MSP. To ubrzava konsolidaciju sektora, pri čemu se predviđa da će 10 do 15% mikro-preduzeća biti zatvoreno do kraja 2026. Kompanije koje opstaju i rastu suočavaju se sa pojačanom potražnjom za stručnjacima koji mogu da implementiraju sisteme kvaliteta usklađene sa EU, upravljaju HACCP auditima i vode procese izvozne sertifikacije. Regulatorna promena istovremeno smanjuje broj poslodavaca i povećava tehničke zahteve svake preostale uloge.
Koje metode izvršnog regrutovanja funkcionišu na malim, specijalizovanim agribiznis tržištima kao što je Doboj?Konvencionalno oglašavanje radnih mesta dopire samo do aktivnog bazena kandidata, koji u sektoru prerade hrane u Doboju predstavlja približno 25 do 30% kvalifikovanih stručnjaka. Preostalih 70 do 75% čine pasivni kandidati koji se kreću kroz direktne pristupe i preporuke iz mreže. Efikasna pretraga na ovom tržištu zahteva mapiranje talenata preko geografskih i sektorskih granica.com/sr/talent-pipeline), uključujući Banju Luku, Brčko Distrikt i hrvatske opštine uz granicu. KiTalent metodologija direktne pretrage zasnovana na AI identifikuje ove pasivne kandidate i isporučuje uži spisak kandidata spremnih za intervju u roku od 7 do 10 dana, kompresujući prosečno trajanje upražnjenosti od 89 dana koje tehničke uloge u Doboju trenutno pokazuju.
Ko su glavni konkurenti za agribiznis talente u regionu Doboja?
Doboj se za talente u prehrambenoj preradi takmiči sa Banjom Lukom (koja nudi plate premije od 20 do 30% i karijerne puteve u multinacionalnim kompanijama), Sarajevom (koje nudi premije od 40 do 50% za dvojezične uloge u lancu snabdevanja) i Slavonskim Brodom u Hrvatskoj (koji nudi plate po EU standardima približno dvostruko veće od nivoa u Doboju, uz Schengen mobilnost). Hrvatska granica predstavlja najdisruptivniju konkurentsku silu jer odražava trajnu razliku u zaradama koju poslodavci u Doboju ne mogu nadoknaditi samo platom. Efikasne strategije zadržavanja zaposlenih na ovom tržištu zahtevaju i nemonetarne elemente ponude, uključujući obim karijere, ulaganje u sertifikaciju i kvalitet liderstva.
Kako IPARD program utiče na sektor prerade hrane u Doboju?
EU IPARD program opredelio je €3.2 miliona za unapređenja agribiznisa u Dobojskoj regiji u programskom periodu 2024 do 2027, sa fokusom na investicije u hladni lanac i podršku HACCP sertifikaciji uz sufinansiranje od 50 do 70% troškova. Uprkos tome, samo 12% anketiranih prerađivača pokrenulo je proces sertifikacije do kraja 2024, što ukazuje na to da ograničenja obrtnog kapitala i averzija prema riziku ostaju prepreke uporedo sa tehničkim zahtevima. Očekuje se da će program pomoći približno 20% prerađivača hrane u Doboju da do kraja 2026. ostvare EU izvoznu sertifikaciju, stvarajući odgovarajuću potražnju za stručnjacima sa ekspertizom u EU regulativi i upravljanju kvalitetom.
